Biznis CG Portal o biznisu, politici i inovacijama u Crnoj Gori
Povezani članci
Ekonomski rast koji je dominantno zasnovan na povećanju lične i državne potrošnje može inicijalno izgledati korisno, jer podstiče ekonomsku aktivnost i može dovesti do kratkoročnih poboljšanja ekonomskih pokazatelja, ali može biti neodrživ i ne mora nužno odražavati zdravu ekonomiju na dugi rok, ocijenila je direktorica Instituta za strateške studije i projekcije (ISSP) dr Jadranka Kaluđerović, komentarišući rast crnogorskog BDP-a u trećem i četvrtom kvartalu prošle godine.
Rast potrošnje
– Imamo situaciju da je rast državne i lične potrošnje dominantno podstaknut povećanjem javnog duga, što će opteretiti privredu i građane i učiniti i državu i njih potencijalno ranjivim na finansijske krize i recesije. Ovakav tip rasta je nestabilan jer zavisi od kontinuiranog pozajmljivanja i trošenja preko mogućnosti – kazala je Kaluđerović Pobjedi i dodala da to može rezultirati višim porezima ili rezovima u esencijalnim uslugama. – Takvo povećanje potrošnje može dovesti do inflacije i smanjiti kupovnu moć vremenom. Takođe, bitna je i namjena potrošnje. Naglasak na rastu potrošnje kako bi se pokazao trenutni rast BDP-a može preusmjeriti resurse daleko od investicija u produktivna sredstva (kao što su tehnologija, infrastruktura i obrazovanje), koji su ključni za dugoročni ekonomski rast i konkurentnost. Dakle, trenutno potrošnja igra ključnu ulogu u podsticanju ekonomske aktivnosti, ali ne treba zanemariti pristup koji takođe naglašava investicije i održivost rasta – rekla je Kaluđerović.
BDP Crne Gore porastao je u četvrtom kvartalu prošle godine 4,3 odsto, pokazuju preliminarni podaci Monstata, i iznosio 1,75 milijardi eura, dok je stopa realnog rasta BDP-a u trećem kvartalu iznosila je 6,6 odsto.
– Sa stanovišta ekonomije pozitivne stope rasta znače da je proizvedena vrijednost roba i usluga porasla, da kompanije ostvaruju veći profit i da se povećava broj zaposlenih – saopštila je Kaluđerović.
Crna Gora je, sa Maltom i Hrvatskom, čije su ekonomije takođe rasle po stopi od 4,3 odsto, vodeća kada je riječ o međunarodnom pregledu stopa realnog rasta BDP-a. Od zemalja regiona, Srbija je rasla 3,8 odsto, Slovenija 2,2 odsto, a Sjeverna Makedonija 0,9 odsto.
POBJEDA
