STAV: Ako nije u stanju da adekvatno organizuje nastavu, direktorica OŠ „Savo Pejanović“ da podnese ostavku

Peticija roditelja učenika trećeg razreda OŠ „Savo Pejanović“, kojom traže da njihova deca ne počinju nastavu u 14.30 časova, potpuno je razumljiva i otvara mnogo ozbiljnije pitanje od samog školskog rasporeda.

Piše: Nina Dimitrijević, psiholog i ekspertkinja za komunikacije

Ovde govorimo o deci od osam godina, njihovim potrebama, psihofizičkom razvoju i pravu na organizaciju nastave koja je prilagođena njihovom uzrastu.
Nije normalno očekivati da trećaci, posebno oni koji zbog radnog vremena roditelja od ranog jutra borave u produženom boravku, tek u 14.30 sednu u školske klupe i tada budu odmorni, koncentrisani i spremni da kvalitetno prate nastavu. Ako se iz škole vraćaju oko 18.30 časova, postavlja se pitanje kada ta deca treba da ručaju, urade domaće zadatke, odmore se, provedu vreme sa porodicom, izađu napolje ili odu na trening, u muzičku školu i druge aktivnosti.
Posebno zabrinjava činjenica da bi najmlađi učenici u tom terminu boravili u školi zajedno sa mnogo starijim učenicima. Deca trećeg razreda i učenici završnih razreda osnovne škole nalaze se u potpuno različitim fazama razvoja. Upravo zbog toga škola mora da vodi računa o uzrastu učenika, njihovom osećaju sigurnosti i psihološkim i pedagoškim potrebama. Ne tvrdim da sama prisutnost starijih učenika nužno predstavlja opasnost, ali je sasvim opravdano da roditelji pitaju da li je takva organizacija najbolja za osmогодišnjake i devetogodišnjake.
Razumem da OŠ „Savo Pejanović“ ima ozbiljan problem sa nedostatkom prostora i velikim brojem učenika. Međutim, nedostatak učionica ne sme da znači da teret problema jednostavno treba prebaciti na decu i njihove porodice. Upravljanje školom podrazumeva upravo pronalaženje najboljeg mogućeg rešenja u teškim okolnostima, uz razgovor sa roditeljima, nastavnicima, pedagoško-psihološkom službom i Ministarstvom prosvete.
Ako direktorka i uprava škole nisu u stanju da organizuju nastavu na način koji će u razumnoj meri štititi interese najmlađih učenika, onda moraju da preuzmu odgovornost. A ako, nakon razgovora sa roditeljima i nadležnim institucijama, nisu sposobni da pronađu adekvatnije rešenje, smatram da direktorka treba da podnese ostavku. Funkcija direktora nije samo administrativna pozicija — ona sa sobom nosi odgovornost za funkcionisanje škole i dobrobit učenika.
Roditelji nisu protiv škole niti protiv nastavnika. Oni traže ono što bi trebalo da bude zajednički cilj svih: da deca imaju uslove u kojima mogu normalno da uče, razvijaju se i odrastaju.
Zato peticiju roditelja ne treba doživljavati kao napad na školu, već kao ozbiljno upozorenje da predloženi raspored mora ponovo da se razmotri. Još ima vremena da uprava škole i Ministarstvo sednu sa roditeljima i pronađu prihvatljivije rešenje pre početka nastave.