DUBROVNIK KAO PUTOKAZ: Za aerodrom Hrvati dobili 158 miliona bespovratno iz EU – Crna Gora treba da uradi isto sa Podgoricom i Tivtom

Dok Crna Gora priprema rekonstrukciju aerodroma u Podgorici i Tivtu, primjer Dubrovnika pokazuje kako se veliki aerodromski projekti mogu finansirati kombinacijom evropskih fondova, državnog novca, sredstava samog aerodroma i povoljnih kredita.

Piše: Bojan Obrenić

Aerodrome u Podgorici i Tivtu u narednom periodu čeka ozbiljna rekonstrukcija, a novi Master plan trebalo bi da definiše njihov razvoj i potrebne investicije.
Za Podgoricu se pominju novi putnički terminal, rekonstrukcija i proširenje platforme, kao i rekonstrukcija i produženje piste. U Tivtu su u planu novi terminal, platforma i rulna staza, uz rekonstrukciju poletno-sletne staze.
Riječ je o velikim investicijama, pa će jedno od ključnih pitanja biti kako zatvoriti finansijsku konstrukciju.
U tom smislu, iskustvo Aerodroma Dubrovnik može biti veoma korisno. Posebno kada se zna da je riječ o aerodromu koji ima praktično isti obim saobraćaja kao Podgorica i Tivat zajedno.
Kroz Aerodrom Dubrovnik je tokom 2025. prošlo 3,075 miliona putnika, dok su dva crnogorska aerodroma iste godine prvi put zajedno premašila tri miliona putnika. Dakle, po broju putnika radi se o vrlo uporedivim sistemima.
Modernizacija dubrovačkog aerodroma bila je vrijedna oko 225 miliona eura, dok je evropsko sufinansiranje dostiglo približno 158 miliona eura.
Dubrovnik pritom nije rekonstruisao samo putnički terminal.
Izgrađen je i rekonstruisan terminalski kompleks, uveden savremen sistem za prihvat, bezbjednosni pregled i sortiranje prtljaga i postavljeni aviomostovi.
Rekonstruisana je poletno-sletna staza, uređene su i proširene rulne staze i stajanke za avione, a izgrađeni su novi objekti vatrogasno-spasilačke službe, tehnički i administrativni sadržaji.
Modernizovan je i sistem za snabdijevanje aviona gorivom, a projekat je obuhvatio vodovod, kanalizaciju i odvodnju, elektroenergetsku infrastrukturu, pristupne saobraćajnice, parkinge i druge prateće sadržaje.
Dakle, nije rekonstruisana samo zgrada kroz koju prolaze putnici, već praktično kompletan aerodromski sistem.
Finansiranje je bilo kombinovano. Značajan dio novca stigao je iz evropskih fondova, dio iz hrvatskog državnog budžeta i sopstvenih sredstava aerodroma, dok su korišćeni i povoljni krediti Evropske investicione banke.
Takav model ne može se potpuno preslikati na Crnu Goru, jer Hrvatska kao članica Evropske unije ima drugačiji pristup evropskim fondovima. Ali princip može biti zanimljiv za Podgoricu i Tivat.
Dobro pripremljen Master plan i tehnička dokumentacija omogućili bi da se pojedini djelovi projekta kandiduju za evropske grantove i povoljne kredite međunarodnih finansijskih institucija, dok bi ostatak mogao biti pokriven iz prihoda Aerodroma Crne Gore i drugih izvora finansiranja.
Primjer Dubrovnika pokazuje i da modernizaciju ne bi trebalo svesti samo na izgradnju novih terminala.
Za Podgoricu i Tivat podjednako će biti važni piste, platforme, rulne staze, sistem prtljaga, bezbjednosna oprema, pristupne saobraćajnice i ostala tehnička infrastruktura.
Poređenje sa Dubrovnikom je utoliko relevantnije što jedan dubrovački aerodrom danas godišnje opsluži približno onoliko putnika koliko Podgorica i Tivat zajedno.
Ako Crna Gora ulazi u rekonstrukciju oba aerodroma, zato će uz obim radova ključno pitanje biti i koliko novca može obezbijediti iz evropskih fondova i povoljnih međunarodnih izvora, a koliko će morati da finansira sama. Ukoliko ne dobije novac iz EU, onda ponuda crnogorskih privatnika ima smisla.