Dokić: Spoljnotrgovinski deficit može se smanjiti samo novim investicijama

Podaci Monstata koji pokazuju da je pokrivenost izvoza uvozom u prvoj polovini ove godine pala na 13,6 odsto u odnosu na prošlogodišnji isti period kada je iznosila 14,9 odsto, zabrinjavajući su i hitno nam je potrebna strategija kako da se smanji spoljnotrgovinski deficit – ocijenio je za Pobjedu ekonomski analitičar Davor Dokić.

Preliminarni podaci Monstata ukazuju da je ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena za period do 30. juna iznosila 2,36 milijarde eura što je rast u odnosu na isti period prošle godine za 5,8 odsto.

Struktura izvoza i uvoza

Izvoz robe imao je vrijednost od 282,3 miliona eura, a uvoz 2,07 milijardi eura. U odnosu na isti period prethodne godine izvoz je bio manji za 2,2 odsto, a uvoz veći za sedam odsto.

Podaci Monstata ukazuju da je u strukturi izvoza dominantno zastupljena električna energija sa 64,3 miliona. Strukturu uvoza najviše nose mašine i transporni uređaji vrijednosti 522,4 miliona eura, od čega automobili 212,8 miliona.

Dokić ukazuje da osim struje, praktično ne izvozimo ništa.

– Naša ekonomija je u dosta lošem stanju i jedino što bi nas moglo izvući je investicioni ciklus. Ne možete da ispravljate ovakve deficite osim kroz investicije i to u neke privredne grane koje bi u bliskoj budućnosti mogle dovesti do toga da se izvozom na strana tržišta taj deficit smanji – navodi Dokić.

Smatra da je upravo turizam naša izvozna grana, ali da je neophodno diverzifikovati privredu na način da se u tolikoj mjeri ne oslanjamo na turizam koji ove godine nije pokazao zavidne rezultate.

– Iako taj krevet ne mrda npr. iz Budve, kada dođu stranci, to je de facto naš izvoz i tako se spašavamo da ne ostanemo bez novca, jer sa ovim što mi radimo, bez ulaganja u druge grane i generalne diverzifikacije privrede, potpuno bismo ostali bez novca – kaže Dokić.

Ulazak u crveno

Ipak, kako ukazuje, sezona je očigledno slabija od očekivane i to nije samo slučaj kod nas, već i u regionu i Evropi. Zato očekuje da će i deficit budžeta i spoljnotrgovinski deficit, biti još i veći.

– Ulazimo u crveno i, nažalost, ne očekujem ništa dobro. Građani moraju shvatiti da ne postoji čarobni štapić, već samo pametna ulaganja i investicije. Na priče da ćemo svi biti milioneri, neka zaborave. Tako se samo stvara pogrešna slika u glavama građana i od toga nema ništa – ukazuje Dokić.

Iznenađen je time što takve prednosti kakve su činjenica da imamo najviše obradivog zemljišta i pijaće vode po glavi stanovnika u Evropi, uspijevamo da pretvorimo u nedostatke. Za to je, kako dodaje Dokić, potreban talenat.

– To se ne koristi, već samo stoji tako. Nema pokušaja da se oživi poljoprivreda, to što se radi, više je na nivou statističke greške. Ne rješava problem to što ministar podijeli po Crnoj Gori određen broj grla – kazao je Dokić.

Na pitanje Pobjede da prokomentariše to što je za pola godine uvezeno hrane vrijednosti 388,6 miliona eura, a izvezeno vrijednosti 23,3 miliona, Dokić navodi da se moramo ozbiljno posvetiti izvozu hrane.

Preduslovi

– Imamo sve preduslove da budemo izvoznik hrane, ali mi ne želimo da radimo, već smo svi u nekim mislima da ćemo brzo zaraditi novac, a dobrim dijelom tome doprinosi i Vlada pričajući da ćemo kroz program „Evropa sad 2“ imati ogromna primanja – navodi Dokić.

Neophodna je strategija razvoja koju moraju raditi ozbiljni ljudi kako bi se utvrdilo gdje škripimo, iako je jasno da je to u proizvodnji hrane koja je pred nama.

– Kao da ne želimo da shvatimo neke stvari. Ali kad dobijemo šamar kao što je loša sezona, to onda može biti i dobro da se neko ozbiljnije pozabavi strukturom ekonomije koja je veoma problematična. Ugasili ste pomorstvo, prodajete brodove, poljoprivredu ne razvijamo, ostalo je sve samo na turizmu i energetici – kaže Dokić.

Zadovoljan je što se radi na izgradnji novih izvora energije, ukazujući da bi barem u toj oblasti mogli dodatno da podignemo energetski suficit, imajući u vidu da svi u Evropi imaju problem sa zelenom energijom, te da ne bi bilo problema sa plasmanom.

Smatra da su za nedovoljnu zainteresovanost u poljoprivrednu proizvodnju podjednako zaslužni faktor našeg mentaliteta, ali i nedovoljna podrška.

– Vi morate da garantujete poljoprivrednicima koji moraju uložiti ogroman rad, da će neko to da otkupi. Zećani su nekada proizvodili paradajz i lubenicu koju su prodavali širom bivše Jugoslavije. Nijesu oni zaboravili to da rade, nego je poenta što im niko ne garantuje otkup. Zašto se ne bi napravila fabrika za preradu tržišnih viškova, pa da se taj paradajz otkupi i preradi u drugi proizvod koji će biti skuplji – pita Dokić.

Pohvaljuje zakonsko rješenje kojim je privrednicima data mogućnost da dobit do 300.000 eura uloži u poljoprivredu.

– To je konkretan podsticaj i to je dobro, ali nedovoljno. Mora se raditi ozbiljna strategija i jasno utvrditi šta može pomoći našoj privredi – zaključuje Dokić.

Prema podacima Monstata, najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija u iznosu od 76,4 miliona, Bosna i Hercegovina sa 26,3 miliona i Švajcarska sa 26 miliona eura. Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija sa 356 miliona, Kina sa 258,9 miliona i Njemačka sa 208,5 miliona eura. Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama CEFTA-e i sa Evropskom unijom.

Izvor: Pobjeda