Deutsche Welle: Šta hoće BRIKS?

BRIKS je evoluirao od pukog slogana, do realnog ekonomskog bloka, a uoči predstojećeg samita u Johanesburgu grupa razmišlja i o proširenju, piše Deutsche Welle (DW) u analizi u tome šta je BRIKS, šta želi i koliko je danas važan?

„Od ruske invazije na Ukrajinu, BRIKS je dobio novi zamah“, kaže Žongjuan Zoe Liju, ekspertkinja Savjeta za spoljne odnose SAD.

I zaista, sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu, a to izaziva zabrinutost na Zapadu, navodi DW.

Ironija je da je seme BRIKS-a posijano upravo u poznatoj investicionoj banci sa sjedištem u SAD – „Goldman Saks“.

Glavni ekonomista, Britanac Džejms Onil je u izveštaju o stranim ulaganjima 2001. prvi put upotrebio akronim BRIK od početnih slova država koje su označene kao ekonomije veoma ubrzanog rasta i koje će do 2050. dominirati svjetskom ekonomijom.

Tvorac akronima je jedan od ekonomista koji je izradio izvještaj, Rupa Purušotaman.

U dotičnim zemljama je ideja naišla da dobar prijem i 2006. je počela serija sastanka koja je dovela do prvog samita lidera BRIK-a u junu 2009. u Jekaterinburgu.

Već krajem decembra 2010. pridružila im se i Južnoafrička Afrika, dodajući u akronim slovo „S“ – BRIKS.

BRIKS nije međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmjenu i po tome je slična G7 – grupi najrazvijenijih zemalja.

Na meti kritika BRIKS-a je prije svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

„Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad“, kaže Zoe Liju.

NEZAVISNE