Zašto uopšte slavimo 1.maj? 

Svi koji su prvo pomislili na roštilj-dobrodošli i pridružite se uspavanoj radničkoj gomili!

Piše: Din Kurgaš, koordinator Mladih GP Mi Možemo

 Tog Prvog maja 1886. godine u Čikagu  radnici stupaju u totalni štrajk, zahtjevaju bolje uslove za rad i skraćivanje radnog vremena. Govorimo o ozbiljnom i organizovanom izrabljivanju radnika i radnom vremenu i do 18 sati dnevno?! Evo smo dočekali da hoće i nama da smanje i to čak na 7 časova. Radnička idila u najavi. Akobogda, biće 7 sati rada, 7 sati odmora i 7 sati kulturnog obrazovanja. „Tri osmice“ su prošlost, kao što ni današnji radnik nema mnogo sličnosti sa „onim radnikom“. Gušenja protesta, zatvorske kazne sa dugim robijama pa čak i smrtnim presudama, sve je prethodilo tome da bi mi danas imali pravo na dostojanstven zivot i rad. Sa malo više poštovanja bismo morali gledati na takvo civilizacijsko dostignuće. Sa više samopoštovanja ako ništa..

Danas, u razvijenim zemljama imamo proteste željezničara, farmera, prosvjetara, medicinskih radnika i drugih. Sindikati ipak sve više liče na ispostave nekih drugih organizacija koje se bave radnikom ako to korespondira sa interesom grupe čiji su većinski lajkači.  Kod nas na Balkanu, standardica, roštilj ili u najboljem slučaju pečenje, jer nama je sve potaman. Imali mi ili ne najosnovnija radnička prava šta nas to brine kad imamo slobodan dan. Najbitnije je da bude sunčan. 

Nakon praznika opet NEĆEMO GOVORITI O PRAVIMA, o slobodnom danu,  odmoru, odsustvu, neplaćenim  prekovremenim satima,  noćnom radu, o inspekcijskim ovlašćenjima i nemoći,  efikasnosti, zakonitosti niti o kvalitetnoj organizaciji rada, ili neradnicima, ucjenama,  zloupotrebama, mobingu, diskriminaciji..Nećemo onda ni o zaradama, što i  kud bi s’ njima.

Nećemo, a neće valjda ni drugi.

Sa srećom nek’ je.