To što su sve veće političke grupacije nakon parlamentarnih izbora poručile da bez njih neće biti stabilne vlade, najava je teških pregovora o njenom uspostavljanju, u kojima će partijski interesi opet biti ispred državnih, pa će se prema tome i dogovarati većine. Međutim, nije isključeno da vlast bude stabilna, kroz širi koalicioni aranžman u kom niko ne bi imao ucjenjivački kapacitet.
To su ocijenili sagovornici “Vijesti”, analizirajući u kojim bi sve pravcima mogli da idu pregovori o konstituisanju nove vlade.
Očekuje se da njih pokrene Pokret Evropa sad (PES), koji je s koalicionim partnerima na prekjučerašnjim prijevremenim izborima osvojio najviše mandata – 24.
Nakon njih, prema privremenim rezultatima Državne izborne komisije, slijedi koalicija “Zajedno” predvođena Demokratskom partijom socijalista (DPS), koja je dobila 21 mandat, savez “Za budućnost Crne Gore” (ZBCG) je osvojio 13, Demokrate i Građanski pokret (GP) URA 11, Bošnjačka stranka (BS) šest, Socijalistička narodna partija (SNP) i Demos dva, Albanski forum takođe dva, dok su Albanska alijansa i Hrvatska građanska inicijativa (HGI) osvojile po jedno mjesto u parlamentu.
PES je juče najavio da će u nekoliko dana obaviti šire unutarpartijske konsultacije, poslije kojih će istupiti “s jasnom pozicijom” o formiranju vlasti.
Njihov lider Milojko Spajić, koji je najozbiljniji kandidat za premijera, u izbornoj noći je poručio da oni neće pregovarati o vlasti s DPS-om i GP URA. PES lidera GP URA i aktuelnog premijera Dritana Abazovića optužuje da je kreirao predizbornu aferu o navodnim poslovnim vezama Spajića i uhapšenog južnokorejskog “kralja kriptovaluta” Do Kvona.
S druge strane, Spajić nije isključio mogućnost saradnje s koalicijom ZBCG, koju čine Nova srpska demokratija (Nova) i Demokratska narodna partija (DNP), iako je rekao da je taj savez na suprotnom političkom polu od njega.
Imajući u vidu navedeno, PES bi do 41 mandata u parlamentu, koliko je neophodno za izbor vlade, mogao da dođe uz podršku Demokrata i stranaka manjinskih naroda.
Ako bi im, kroz neki vid podrške, prišla i koalicija ZBCG, potencijalna nova vlada imala bi dvotrećinsku većinu u parlamentu – 54 poslanika, neophodnu za izbore u pravosuđu. Međutim, upitno je koje stranke bi pristale na takav aranžman. No, to su samo neke od opcija.
Politikolog Predrag Zenović kazao je “Vijestima” da nije isključeno da vlast bude stabilna, kroz širu koalicionu vladu u kojoj nijedan akter ne bi imao ucjenjivački potencijal i gdje bi postojala sigurna parlamentarna bazu “za reformske poduhvate”.
“Ne treba zaboraviti da važna pravosudna imenovanja zavise od dvotrećinske, odnosno tropetinske većine, i da je za krupne političke odluke bolje imati kvalifikovanu većinu. Ne čini mi se realnim da PES koalira s DPS-om, niti da DPS poslije recentnog iskustva uđe u neki aranžman podrške manjinskoj vladi. Sve druge opcije su moguće”, navodi on.
Bivša dugogodišnja poslanica Snežana Jonica, rekla je “Vijestima” da bi vlada PES-a, Demokrata i manjinskih partija bila daleko od stabilne. Kaže da je kod te opcije dilema to da li bi Demokrate bile spremne da napuste partnerstvo s GP URA, ili bi insistirale na dogovoru “u paketu”.
“Odnosno, da li bi Demokrate, vezujući svoju budućnost u vladi za GP URA, po drugi put o svom trošku bacile pojas za spasavanje toj partiji. Samo ovog puta uz šansu da ako to urade – potonu i oni”, ističe Jonica.
Predsjednik Demokrata Aleksa Bečić, preksinoć je saopštio da se o budućoj vlasti mora razgovarati jer niko nema (natpolovičnu) većinu u parlamentu, ali nije rekao na koji način to treba učiniti. S druge strane, Abazović je poručio da će njihov savez biti “glavna okosnica vlade”.
Jonica kaže da bi PES u model s Demokratama i manjinama mogao da doda i SNP, i da tako dođe do 43 mandata.
“Jer Spajić u nedelju veče nije eksplicitno pomenuo njih, pa se ne zna da li su oni neprihvatljivi ili ih samo nije pominjao jer je mislio da neće proći cenzus”, dodaje ona.
Ako Demokrate ne bi prihvatile da idu s PES-om bez GP URA, druga opcija je, prema riječima Jonice, da se u igru uključi koalicija ZBCG. PES i manjine bi u tom slučaju s njom imale 48 mandata, i falio bi im glas do tropetinske većine.
Sagovornica objašnjava da bi takva izvršna vlast bila stabilna, ali da bi joj jedina prepreka mogla da bude “podobnosti” koalicije ZBCG “gledano iz diplomatskih krugova”.
“Naročito ako znamo da su lideri ove koalicije prethodnu ‘nepodobnost’ nadogradili naglašavanjem ‘uloge ambasadora zemalja EU i SAD-a’… S druge strane, (lider DNP-a) Milan Knežević je na samom kraju kampanje saopštio da su spremni da stave moratorijum na sva sporna pitanja. To je ponovio i u izbornoj noći, naglašavajući ono što nije podložno promjeni – ‘da je Srbin, koji govori srpskim jezikom…’, ali dajući tako do znanja da mu je jasno da ako Spajić neće s GP URA, mora s njima”, navodi Jonica.
VIJESTI
Komentari čitalaca 0
Podijelite mišljenje i ocijenite komentare drugih čitalaca.