Crna Gora želi evropske plate i bolji životni standard. To je opravdana ambicija. Ali veće zarade moraju imati oslonac u snažnijoj privredi, novim radnim mestima i prihodima koje država može trajno da naplaćuje. Zato rasprava o Euro modelu mora obuhvatiti i pitanje ko će investirati u njegovu ekonomsku osnovu.
piše: Nina DIMITRIJEVIĆ
Javno predstavljeni nalazi Analize održivosti Euro modela, koju je uradio stručni tim BiznisCG na čelu sa Predragom Zečevićem, upravo ukazuju na značaj produktivnosti, pouzdanog finansiranja i suzbijanja sive ekonomije.
U prikazanoj centralnoj računici za 2027. potrebno je približno 425 miliona evra trajnog fiskalnog pokrića, dok kontrolisani scenario za 2028. podrazumeva paket dodatnih prihoda i ušteda od 500 miliona evra. To su uslovne računice autora, čije ostvarenje zavisi od sprovođenja predviđenih mera.
Pred nama je, dakle, ozbiljan razvojni zadatak. Trajne budžetske prihode lakše je obezbediti kada raste broj uspešnih preduzeća, zaposlenih i poslova koji stvaraju novu vrednost. Velike investicije mogu tome doprineti kroz izgradnju, poslovanje, izvoz usluga i angažovanje domaćih dobavljača. Njihov doprinos treba meriti stvarnim rezultatima.
Crnogorska ekonomija je mala, otvorena i zavisna od spoljnog finansiranja. Međunarodni monetarni fond upozorava na tu zavisnost i izloženost spoljnim šokovima, dok Program ekonomskih reformi prepoznaje visoku uvoznu zavisnost i ograničenu raznovrsnost proizvodnje kao strukturne slabosti. Direktne strane investicije zato imaju poseban značaj za naš razvoj.
Nije nam prvi put da razvoj oslanjamo na kapital koji dolazi spolja. U vreme SFRJ Crna Gora je, kao jedna od nedovoljno razvijenih republika, koristila značajna podsticajna sredstva za privredni razvoj. Na taj period podseća i studija Centralne banke Crne Gore „Makroekonomski model razvoja Crne Gore“. Nekada je oslonac bio i Fond federacije za razvoj nedovoljno razvijenih republika i pokrajine. Danas važnu ulogu imaju strani investitori. Mehanizmi su različiti, ali potreba za dodatnim razvojnim kapitalom ostaje.
U tom kontekstu treba posmatrati i Mohameda Alabara. Reč je o osnivaču Emaara, vrhunske kompanije koja stoji iza Burdž Kalife i Dubai mola, i čelniku kompanije Eagle Hills. Njegovo iskustvo u razvoju velikih projekata daje dovoljno razloga da razgovore sa njim shvatimo ozbiljno.
Takvog investitora ne smemo najuriti. Treba da pokažemo da umemo da pregovaramo, zaštitimo svoje interese i dogovorimo projekte od kojih će korist imati i građani. Jasni ugovori, poštovanje zakona, zaštita prostora i obaveze prema lokalnoj zajednici čine osnovu ozbiljnog partnerstva. Investitor treba da zna šta može da gradi, koliko mora da uloži i koje rokove mora da poštuje. Građani treba da znaju šta dobijaju.
Posebno je važno kakve investicije privlačimo. Savet stranih investitora ukazuje na preveliku usmerenost ulaganja i prodaji nekretnina i nedovoljnu zastupljenost proizvodnje i tehnologije. Zato od velikih partnera treba tražiti projekte koji donose dugoročno poslovanje, kvalitetna radna mesta, znanje i prilike za domaća preduzeća.
Euro model može dobiti čvršći oslonac ako uz promenu raspodele prihoda bude rastao i kapacitet privrede da te prihode stvara. Za to su nam potrebni domaći preduzetnici, velike investicije i veliki investitori poput Alabara.
Crna Gora treba da bude država koja ume da privuče kapital i pretvori ga u javnu korist. Alabaru treba ponuditi ozbiljan razgovor i jasna pravila. Njegovu spremnost da investira treba ispitati za pregovaračkim stolom, sa konkretnim projektima i merljivim obavezama.
Komentari čitalaca 0
Podijelite mišljenje i ocijenite komentare drugih čitalaca.