STAV: Sve se manje ostavlja bakšiš konobarima – Zašto bi čovek sa VSS obrazovanjem i platom od 1.200 eura ostavljao napojnicu konobaru sa III stepenom i zaradom od 2.000 eura?

Društvene mreže poslednjih dana preplavljene su fotografijama računa na kojima se vide simbolični bakšiši – pet, deset ili pedeset centi.

Piše: Nina DIMITRIJEVIĆ, psiholog i ekspertkinja za komunikacije

Posebnu pažnju izazvala je fotografija računa iz poznatog lokala, gde je konobar, koji je pritom bio povređen na radu, dobio napojnicu od svega pet centi. Mnogi su to doživeli kao uvredu, drugi kao poruku.
Pre svega, treba razjasniti jednu stvar. U Sjedinjenim Američkim Državama bakšiš je praktično obavezan deo zarade konobara, jer su njihove osnovne plate po satu često niske. Na Balkanu to nije slučaj. Ovde je bakšiš stvar kulture, ličnog izbora i zadovoljstva uslugom. Niko nije dužan da ga ostavi.
Ali zašto ga ljudi danas ostavljaju sve ređe? Razlog možda nije škrtost, već osećaj narušene društvene ravnoteže.
Nije mali broj visokoobrazovanih ljudi koji rade odgovorne poslove za 1.000 ili 1.200 evra mesečno, dok pojedini konobari, posebno u elitnim restoranima i tokom turističke sezone, zahvaljujući platama i bakšišu, zarađuju mnogo više.

U takvoj situaciji mnogi se pitaju: zašto bi neko ko je godinama ulagao u obrazovanje i danas jedva sastavlja kraj s krajem imao moralnu obavezu da dodatno nagradi nekoga ko već zarađuje više od njega?
To, naravno, nije kritika konobara. Naprotiv. Svako ko pošteno radi zaslužuje dobru zaradu. Problem nastaje kada se bakšiš počne posmatrati kao pravo, a ne kao znak zahvalnosti. Napojnica ne može biti obaveza niti merilo nečije kulture. Ona je dobrovoljan gest koji zavisi od kvaliteta usluge i mogućnosti gosta.
Možda upravo zato simbolični bakšiši nisu izraz bezobrazluka, već svojevrsni društveni protest. Poruka da su se vremena promenila i da građani više ne gledaju samo zanimanje, već odnos između uloženog rada, obrazovanja i primanja.
Na kraju, možda nije pravo pitanje zašto ljudi ostavljaju manje bakšiša, već zašto smo došli u situaciju da se obrazovanje, odgovornost i godine ulaganja sve manje isplate. Dok god profesor, inženjer ili službenik sa fakultetskom diplomom zarađuje manje od mnogih uslužnih delatnosti, rasprava o bakšišu neće biti pitanje velikodušnosti, već pitanje društvenih vrednosti i ekonomskih paradoksa.