STAV: Mandić će biti faktor kohezije u završnici EU puta. Kao najbolji političar treba da ostane na čelu Skupštine

Andrija Mandić je poslednjih godina prošao kroz političku transformaciju koju više nije moguće ignorisati. Političar koji je decenijama bio prepoznat prvenstveno po nacionalnim i identitetskim temama danas svoju politiku sve izrazitije vezuje za institucionalnu stabilnost i završetak evropskih integracija Crne Gore. Zbog toga ga mnogi smatraju najboljim političarem u Crnoj Gori.

Iz Beograda piše: Nina DIMITRIJEVIĆ

Identitetska pitanja koja su dugo bila u središtu njegovog programa nisu nestala. Srpski jezik, tradicionalna trobojka, državljanstvo i položaj srpskog naroda ostali su deo političke agende stranaka koje Mandić predstavlja. Ali je njihov politički prioritet promenjen u trenutku kada je pred Crnom Gorom otvorena realna mogućnost da završi pregovarački proces sa Evropskom unijom.

To je važna politička činjenica. Još jedna čijenica je da beogradske vlasti, preko podobnih medija, silno napadaju Mandića, najviše zbog toga jer ih ne sluša a i zbog evropskih integracija.

Crna Gora je do jula privremeno zatvorila 18 od ukupno 33 pregovaračka poglavlja, pa evropski put više nije apstraktno obećanje za neku daleku budućnost, već proces koji je ušao u završnu fazu.

Upravo zbog toga stabilnost parlamenta danas dobija dodatnu težinu.

Mandićeva politička specifičnost jeste u tome što predstavlja veliki deo srpskog biračkog tela, a istovremeno učestvuje u vlasti koja evropske integracije postavlja kao centralni državni cilj. U politički i identitetski podeljenoj Crnoj Gori upravo je takva pozicija značajna: ona pokazuje da zaštita nacionalnog identiteta i evropski put ne moraju nužno biti međusobno suprotstavljeni.

Ne treba zaboraviti ni da se gotovo trećina građana Crne Gore na poslednjem popisu izjasnila kao Srbi. Njihova politička, jezička i identitetska pitanja ne mogu jednostavno biti izbrisana iz javnog života. Ali isto tako, njihovo rešavanje ne mora da znači vraćanje zemlje u stare sukobe.

U tome je možda i najvažnija promena Mandićeve političke pozicije: pitanja koja su nekada bila razlog za duboku konfrontaciju sada pokušava da zadrži unutar institucionalnog i parlamentarnog okvira. Mandić je sada rado viđeni partner EU i SAD.

Posebnu težinu sada dobija i neposredni povod za novu inicijativu za njegovo razrešenje. Ona je pokrenuta nakon što je Mandić hrišćanski izjavio saučešće porodici Ratka Mladića, koji je pravosnažno osuđen na doživotni zatvor za genocid u Srebrenici, zločine protiv čovečnosti i ratne zločine. To jeste politički faul Andrije Mandića koji se ne može meriti sa onim Skupštine Albanije koja je sramni glorifikovala nepravosnažno osuđenog ratnog zločinca Hašima Tačija. Hrvati glorifikuju Praljka. Ja verujem da je inicijativa za razrešenje osuđena na nedostatak kvoruma.

Mandić će biti faktor kohezije samo ukoliko svoju političku težinu bude koristio za smirivanje tenzija, a ne za njihovo produbljivanje. Njegova odgovornost je veća upravo zato što predstavlja zajednicu čiji se glas često osećao isključenim iz državnih institucija. Od njega se zato ne očekuje da odustane od identitetskih tema, već da ih zastupa na način koji neće ugroziti evropski put, institucionalnu stabilnost i dostojanstvo svih građana Crne Gore.

U završnici evropskih integracija Crnoj Gori nisu potrebni političari bez stavova, već političari koji razumeju posledice svojih stavova. A to je Andrija Mandić.