Ministarstvo zdravlja pripremilo je Predlog zakona o izmjenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kojim se, kako ističu, stvaraju preduslovi za snažniji razvoj digitalnog zdravstva i usklađivanje ključnih propisa u ovoj oblasti.
Najvažnije izmjene odnose se na normativno usklađivanje sa Zakonom o zbirkama podataka u oblasti zdravstva – novim zakonom čije je donošenje planirano Programom rada Vlade za ovu godinu.
Prema obrazloženju Ministarstva, cilj je precizno definisanje obaveza svih učesnika u zdravstvenom sistemu u pogledu vođenja, prikupljanja i čuvanja medicinske dokumentacije, standardizacije zdravstvenih podataka, kao i integracije različitih informacionih sistema u jedinstven, funkcionalan okvir planiran Strategijom razvoja digitalnog zdravlja 2024–2028.
“Tokom pripreme aktuelnog Zakona o zdravstvenoj zaštiti nije bilo predviđeno donošenje posebnog Zakona o zbirkama podataka u oblasti zdravstva. Međutim, uvođenje ovog zakona sada se smatra neophodnim korakom u digitalizaciji zdravstvenog sistema. Time se obezbjeđuje da svi zdravstveni podaci pacijenata budu objedinjeni na jednom mjestu, uz strogu kontrolu pristupa i čuvanja”, navodi se u dokumentu.
Nacrtom izmjena predviđeno je da se pitanja poput digitalizacije zdravstva, zdravstvene informaciono-komunikacione infrastrukture, vođenja medicinske dokumentacije , zdravstvenog kartona i Integralnog zdravstvenog informacionog sistema – IZIS dalje razrađuju i preciziraju u posebnom zakonu.
“Članovima 1 i 2 predviđeno je terminološko usklađivanje, dok se članom 3 vrši usklađivanje sa Zakonom o zaštiti i zdravlju na radu. Više članova upućuje na posebne propise koji će bliže urediti digitalna rješenja, dok je član 201 – koji se odnosio na elektronsku razmjenu sa IZIS-om – u potpunosti brisan, uz obrazloženje da će ova oblast biti detaljno definisana novim zakonom”, piše u dokumentu.
Predlog uključuje i izmjene u vezi sa uslovima za početak rada zdravstvenih ustanova, radnim iskustvom članova upravnih odbora, nastavkom rada zdravstvenih radnika nakon navršenih 66 godina života, kao i jasnije definisanje uslova za specijalizacije i izdavanje privremenih licenci.
Najznačajnija sistemska promjena jeste osnivanje Agencije za digitalno zdravlje, koja će biti centralna institucija za sprovođenje digitalizacije u zdravstvu.
Zakonom su precizno definisani: pravni status Agencije, organi upravljanja i nadležnosti Savjeta, uslovi imenovanja i prestanka mandata rukovodstva, nadležnosti direktora, finansiranje, javnost rada, kao i status zaposlenih uz mogućnost mjesečnog dodatka na zaradu do 30 odsto.
Očekuje se da Agencija postane ključni nosilac reformskih procesa u digitalnom zdravstvu.
Predloženim izmjenama briše se odredba koja je ranije propisivala rok od godinu dana za donošenje podzakonskih akata, uz obrazloženje da će se oni izrađivati kroz novi Zakon o zbirkama podataka u zdravstvu, i to ranije nego što je prvobitno planirano.
Novim članovima propisani su rokovi za imenovanje Savjeta i direktora Agencije, kao i donošenje ključnih akata za njen rad – statuta i pravilnika o sistematizaciji.
“Takođe, izmjene u kaznenim odredbama definišu jasnije uslove za rad inspekcijskih organa, čime se obezbjeđuje efikasnije sprovođenje zakona”, zaključuje se u dokumentu.
Izvor: CdM