Veliki su i nepotrebni izdaci u potrošačkim jedinicama, konstatuje ekonomski analitičar Stevan Gajević. Saglasan je s ocjenom MMF-a o potrebi smanjenja rashoda i jačanju fiskalne odgovornosti. Projektovana stopa rasta MMF-a od 3,2 odsto je dobra, kaže, zahvaljujući energetici i turizmu.
Glavne kritike ostaju na račun deficita u državnoj kasi, za penzione i socijalne rashode, te za prekomjernu potrošnju, što vodi povećanju javnog duga.
Preliminarni nalazi i izjava članova misije MMF-a za ovu godinu nakon redovne posjete Crnoj Gori nameće dilemu da li je posjeta bila redovna ili vanredna, kaže Gajević.
„Kad kažem vanredna posjeta, to se u prvom redu odnosi na to da li je Crna Gora iskazala određeni interes da sa MMF-om sklopi kreditni aranžman. Jer, ukoliko jeste, takva posjeta bi značila da je MMF dolazio da vidi kakvi su parametri Crna Gore i kakva je uopšte fiskalna situacija za nove aranžmane sa MMF-om, odnosno kakva je situacija da Crna Gora izvrši dodatne pozajmice sredstava od MMF-a. Imamo dvije osnovne linije saopštenja. Prvo je stanje privrede, a drugo je stanje budžeta i to je otprilike jasno razgraničeno“, rekao je Gajević.
MMF projektuje rast ekonomije u ovoj godini 3,2 odsto, mjesečnu stopu inflacije 4 odsto s tendencijom smanjenja na 2% u srednjem roku i da će fiskalni deficit rasti na 4 odsto BDP-a do 2030. godine. Fiskalna odgovornost je neophodna, ukazuje Gajević.
„I neophodna je primjena zakona o fiskalnoj, da kažem, odgovornosti i o budžetu. I tu prije svega se misli na formiranje tijela poput fiskalnog savjeta, ali i formiranje, da kažem, organa centralne banke u punom sastavu. I parlamentu je neophodno da izglasa fiskalni savjet, jer bez fiskalnog savjeta nemate kontrolu i savjet trošenja novca“, istakao je Gajević.
Preporuka MMF-a je da se izbalansira primarni budžet, što podrazumijeva ograničenu stopu rasta ukupnog fonda zarada, eliminisanje neproduktivnih poreza i uopšte uštede na rashodnoj strani.
Ministarstvo finansija ne treba da odobrava nepotrebne troškove, kategoričan je Gajević.
„Ovdje nijesu samo u pitanju zarade, to moramo da budemo svjesni. Budžetski izdaci u fondu zarada su višestruki. Imamo naknade za radna tijela, koja su izuzetno visoka. Samo prošle godine je isplaćeno preko 5 miliona za takve naknade. Zatim imamo razne druge naknade po osnovu rada. Prekovremeni sati, varijable, službena putovanja. Sve to treba dodatno eliminisati i plus, odnosno ne eliminisati nego izvršiti određene uštede, ali na koji način? Na način što bi se eliminisala bespotrebna trošenja. Naravno, ograničiti dodatno zapošljavanje u javnom sektoru. Jedna je grana, znači dodatno zapošljavanje i uvećanje fonda plata, a druga je već postojeće uvećanje postojećih zarada kroz povećanje i kroz neka davanja po osnovu rada na ime rada“, rekao je Gajević.
Uoči nacrta budžeta za iduću godinu, evidentni su zahtjevi potrošačkih jedinica da se plate povećaju uz činjenicu da je inflacija obezvrijedila i dobre strane programa Evropa sad. To su socijalna očekivanja, slična inflatornim, objašnjava Gajević.
„Ako vi negdje ranije ili u nekom prethodnom periodu popuštate potrošačkim jedinicama i non stop potrošačkim jedinicama povećavate, hoćete zdravstvo, hoćete vojsku, hoćete sudstvo, hoćete neke sektore da ojačate da bi bili možda produktivniji, onda vam to ide kroz određena očekivanja, slična inflatornim očekivanjima. S tim što ovo socijalna očekivanja, da bi svi mogli povećati zarade“, rekao je Gajević.
Imamo relativno dobre stope rasta jer je privreda sama našla put kako dalje. Najveće kritike ostaju na račun punjenja budžeta fiskalne odgovornosti o čemu donosioci odluka moraju da vode računa, poruka je ekonomskog analitičira Gajevića.
Izvor: RTCG
