Ako električni automobil ostane privilegija bogatih, a regulatori zanemare potrebe srednje klase, tada ne propada samo zelena tranzicija već i cijela evropska autoindustrija. Problem nije sama tehnologija, već rastući jaz između regulatornih ambicija i tržišne stvarnosti.
Evropska automobilska industrija, nekada ponos kontinenta i motor rasta, danas se nalazi u ozbiljnoj krizi.
Glavni razlog više nije samo konkurencija iz Kine ili tehnološke promjene – već sve veći raskorak između regulatornih ambicija Evropske unije i stvarnih potreba tržišta. U centru problema je sve očitiji nestanak pristupačnih automobila.
Strogi propisi, visoke cijene i sve manja pristupačnost
Evropska pravila su dovela automobile na takav nivo da su oni sve složeniji, sve teži i sve skuplji. I ljudi ih jednostavno sve teže mogu priuštiti. Ovo nije napad na tehnologiju, već kritika prema brzini i načinu na koji se provodi zelena tranzicija. Naime, električni automobil ne može biti jedini put, jer ekološki ciljevi bez tržišne realnosti gube pokriće.
Direktiva o zabrani prodaje automobila s unutrašnjim sagorijevanjem nakon 2035. godine, prema riječima stručnjaka, prijeti da prepolovi evropsko tržište automobila. Jednostavno rečeno: ono što Evropa želi da se prodaje, kupci ne mogu (ili ne žele) kupiti.
U fokusu bi, tvrde oni, trebao biti stvarni prioritet – ubrzana zamjena starog voznog parka, a ne isključivo prodaja potpuno novih električnih automobila. U Evropi trenutno cirkuliše oko 250 miliona vozila, većina s motorima koji zagađuju, a prosječna starost automobila je 12 godina, dok u nekim zemljama poput Grčke doseže čak 17 godina. Ignorisanje ove činjenice vodi ka stagnaciji, a ne transformaciji.
Podjele postoje i unutar autoindustrije. S jedne strane, iako ih je sve manje, postoje „narodni“ proizvođači koji nastoje nuditi pristupačna vozila širokim slojevima potrošača. S druge strane, premium brendovi – čije je poslovanje više usmjereno na izvoz – i dalje imaju najveći uticaj na regulaciju propisa. Veliki diktiraju pravila igre i dižu cijene svima, pa je rezultat takav da su milioni ljudi isključeni s tržišta novih automobila.
Evropa ne štiti sopstvenu industriju
Za razliku od drugih velikih svjetskih ekonomija, Evropska unija jedina ne štiti svoju automobilsku industriju. SAD, Kina, Indija — sve zemlje s jakom autoindustrijom usklađuju regulaciju s industrijskom politikom i nacionalnim interesima. Evropa, za sada, ne pokazuje isti pragmatični refleks.
Zato se sve češće čuju pozivi za povratak za zajednički stol: regulatori, proizvođači i naučnici trebaju uskladiti ambicije sa stvarnošću i kreirati pravila koja su održiva – i ekološki, i socijalno, i ekonomski.
Nametanje električnih automobila zakonom nije dovoljno. Zaista, to bi se moglo pretvoriti u osudu za evropsku industriju. Ako Evropa brzo ne promijeni kurs, rizikuje da izgubi svoju centralnu ulogu u proizvodnji i pretvori se u jednostavno tržište za automobile proizvedene negdje drugdje.
Danas pukotine, za 10 godina krateri
Kina će ove godine proizvesti više automobila nego Evropa i Sjedinjene Američke Države zajedno. To je ključni trenutak, jer će Evropa već za pet godina biti u ogromnom zaostatku.
Klix
