PROMAŠENA INVESTICIJA: Od industrijske nade do prazne fabrike

Fabrika peškira u Savinom Boru danas stoji prazna, kao dio neprodate imovine nekadašnjeg „Simon vojaža“, dok kompanija „Euro Bor“, preko koje je projekat svojevremeno predstavljen javnosti, i dalje postoji u registru – ali je u blokadi. Prema evidenciji registra privrednih subjekata, vlasnici „Euro Bora“ i dalje su Ismail Arslani, sa 51 odsto udjela, i Mehmed Adrović, sa 49 odsto.

Dok je Arslani većinski vlasnik, o njegovom današnjem poslovnom angažmanu gotovo da nema javno dostupnih tragova, ni u Crnoj Gori ni šire. Fabrika koja je najavljivana kao nova industrijska nada Petnjice tako je ostala bez proizvodnje, radnika i kupca, zarobljena u stečajnoj masi „Simon vojaža“.

„Euro Bor“ je osnovan nekoliko godina prije otvaranja fabrike, a projekat proizvodnje peškira u Boru javnosti je predstavljen 2017. godine. Mehmed Adrović i turski biznismen Ismail Arslani tada su nastupali kao poslovni partneri, uz najave zapošljavanja i ozbiljne proizvodnje.
Planirano je da fabrika zaposli oko 30 radnika i proizvodi do 200.000 peškira mjesečno.

Od tih planova danas nije ostala proizvodnja. Ostao je poslovni paradoks – „Euro Bor“ i dalje postoji kao privredno društvo, ali je u blokadi.

Objekat fabrike i oprema završili su u stečajnoj masi „Simon vojaža“, jer je u njihovu izgradnju ulagano sredstvima tog autoprevoznog preduzeća. Nakon što je „Simon vojaž“ otišao u stečaj, njegova imovina ponuđena je na prodaju. Veći dio te imovine u međuvremenu je prodat, ali fabrika peškira u Savinom Boru nije dobila novog vlasnika. Prema posljednjim javno dostupnim informacijama, fabrika i dalje nije prodata.

Tako je nastala gotovo apsurdna situacija. „Euro Bor“ formalno postoji, ali je blokiran, njegov većinski vlasnik Ismail Arslani gotovo je nestao iz javno dostupnih poslovnih tragova, Mehmed Adrović ostao je drugi vlasnik, dok fabrika zbog koje je „Euro Bor“ svojevremeno osnovan i promovisan nije u vlasništvu te kompanije, već je dio stečajnog postupka drugog preduzeća.

Od najavljenih 30 radnih mjesta i proizvodnje za domaće i regionalno tržište ostali su prazan objekat, blokirana kompanija i stečajni postupak koji traje godinama.

Gotovo deceniju nakon svečanog otvaranja, u Boru nema ni proizvodnje, ni obećanih radnih mjesta, ni kupca za fabriku.

Fabrika je i dalje tamo, podno Pešterske visoravni. Samo više nije „Euro Borova“. Kao dio stečajne mase „Simon vojaža“, ona još čeka kupca.

Nakon skoro deceniju druga imovina „Simon vojaža“ je prodata, stečajni postupak je dugo trajao, a fabrika u Savinom Boru ostala je zaglavljena između registara, stečajne mase i pitanja bez odgovora.

Na kraju, najvažnije pitanje je kako je moguće da kompanija koja je tu fabriku najavljivala i dalje postoji na papiru, dok je sama fabrika godinama zarobljena u stečaju drugog preduzeća – i gdje je danas njen većinski vlasnik, Ismail Arslani.

U Boru je ostao objekat, u registru je ostala firma, u stečajnoj masi ostala je fabrika, dok pitanja o tome ko je odgovoran za propast projekta i zašto poslije gotovo deset godina nema ni proizvodnje ni kupca – još čekaju odgovor.

RTCG