Evropa prelazi na „ratnu privredu“?

Nacionalizacija fabrika? Kontrola cijena? Racionirani obroci hrana? Na šta komesar Evropske unije za unutrašnje tržište Tjeri Breton misli kada pominje izraz „ratna privreda“?

EU se obavezala da će Ukrajini u roku od godinu dana poslati milion komada municije, ali proizvodni kapaciteti bi tek trebalo da se usklade s tom obavezom

Izraz „ratna privreda“ podseća na dramatične mjere iz mračnih dana prošlosti: vlade mijenjaju svoje ekonomske sisteme i industrijsku proizvodnju kako bi dale prednost proizvodnji za potrebe vođenja rata.

Komesar EU za unutrašnje tržište Tjeri Breton počeo je redovno da pominje taj izraz početkom marta dok je tražio (i još uvek traži) brzo povećanje narudžbina, kao i proizvodnje municije i oružja od strane EU – kako za snabdjevanje Ukrajine, tako i za popunjavanje sopstvenih zaliha. Komesar je obišao više od deset fabrika za proizvodnju oružja, gdje se suočio s pritužbama da dugoročnih ugovora nema – uprkos nekoliko odluka EU o povećanju finansiranja i smanjenju prepreka za zajedničku nabavku.

„Kašnjenja nisu u skladu s našim trenutnim potrebama“, rekao je Breton na konferenciji za novinare 3. maja. „Zato je neophodno – i ja to jasno kažem – da se industrijska baza pogura i pokrene ka ’ratnoj privredi’, ako mi dozvoljavate da koristim taj izraz.“

Nije odobreno
Ali, čini se da se Breton oko toga baš i nije konsultovao sa svim državama-članicama Evropske unije. Berlin je tu možda i najosjetljiviji. Njemački ambasador u Poljskoj Tomas Bager dobro zna kako to izgleda kad se na njegovu zemlju vrši pritisak po pitanju nabavke oružja, ali on svejedno smatra da je Bretonov predlog „neproduktivan“.

„U Njemačkoj nećete dobiti pozitivan odgovor na izraz ’ratna privreda’“, kratko je prokomentarisao Bager ranije ovog mjeseca. I dodao: „To nije pravi način za mobilizaciju napora.“.

Nezavisne