EBRD podigao prognozu za Crnu Goru: Rast ekonomije 3,1 odsto ove godine

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) povećala je prognozu rasta crnogorske ekonomije za 2026. godinu na 3,1 odsto, što je za 0,2 procentna poena više nego što je očekivala u junu. Crna Gora je time blago iznad prosjeka Zapadnog Balkana od 3,0 odsto, ali iza Albanije i Kosova, za koje se očekuje rast od 3,5 odsto, i Sjeverne Makedonije sa 3,3 odsto.

Prema najnovijem izvještaju EBRD-a Regional Economic Prospects – Running dry, crnogorska ekonomija bi u 2026. godini trebalo da poraste 3,1 odsto, nakon rasta od 2,7 odsto u 2025. godini. U prvoj polovini ove godine rast crnogorskog BDP-a iznosio je 3,2 odsto. Nova prognoza za cijelu 2026. viša je za 0,2 procentna poena u odnosu na junsku procjenu EBRD-a. Prognoza za 2027. godinu nije mijenjana i iznosi 3,0 odsto.

Crna Gora malo iznad regionalnog prosjeka

EBRD za Zapadni Balkan u cjelini očekuje rast od 3,0 odsto u 2026., a zatim ubrzanje na 3,5 odsto u 2027. godini. Regionalna prognoza za ovu godinu povećana je za 0,1 procentni poen u odnosu na jun. Među šest ekonomija Zapadnog Balkana najveći rast u 2026. EBRD prognozira Albaniji i Kosovu – po 3,5 odsto. Slijedi Sjeverna Makedonija sa očekivanih 3,3 odsto, dok su Crna Gora i Srbija na po 3,1 odsto. Najniža stopa rasta očekuje se u Bosni i Hercegovini – 2,1 odsto.

To znači da bi Crna Gora, prema aktuelnoj prognozi, trebalo da raste 0,1 procentni poen brže od regionalnog prosjeka.

Za 2027. slika se mijenja. EBRD Crnoj Gori prognozira rast od 3,0 odsto, dok bi prosjek Zapadnog Balkana trebalo da dostigne 3,5 odsto. Najviša stopa tada se očekuje na Kosovu, 3,9 odsto, zatim u Srbiji 3,8 odsto, Albaniji 3,5 odsto, Sjevernoj Makedoniji 3,2 odsto i Crnoj Gori 3,0 odsto, dok je za Bosnu i Hercegovinu projektovan rast od 2,8 odsto.  EBRD navodi da bi rast Zapadnog Balkana trebalo da podrže poboljšanje spoljne tražnje, snažnije investicije i turizam.

Crnoj Gori poboljšana prognoza

Crna Gora je jedna od zemalja regiona kojima je EBRD povećao prognozu za 2026. Procjena za Crnu Goru povećana je za 0,2 procentna poena, za Albaniju 0,1, dok su prognoze za Srbiju i Sjevernu Makedoniju povećane za po 0,3 procentna poena. Prognoza za Kosovo nije mijenjana, dok je procjena za Bosnu i Hercegovinu smanjena za 0,3 procentna poena.  Na nivou svih ekonomija u kojima EBRD posluje slika je slabija. Banka sada očekuje rast od 2,5 odsto u 2026., što je čak 0,6 procentnih poena manje od junske prognoze. Za 2027. očekuje se ubrzanje na 4,0 odsto.

Energenti i skuplje finansiranje ostaju rizik

EBRD upozorava da globalno i evropsko ekonomsko okruženje ostaje opterećeno visokim cijenama energije i hrane, sušom, trgovinskim poremećajima i skupljim finansiranjem. Cijena nafte porasla je sa oko 65 dolara po barelu prije eskalacije sukoba na Bliskom istoku na više od 100 dolara, dok su cijene gasa od februara povećane za više od 70 odsto.  Za crnogorsku ekonomiju, u kojoj turizam i spoljna tražnja imaju važnu ulogu, takva kretanja mogu predstavljati dodatni rizik kroz više troškove energije i uvozne cijene.

Banka upozorava i na zaoštravanje uslova finansiranja. Viša inflacija, budžetski deficiti i snažnija tražnja za kapitalom doprinose rastu dugoročnih kamatnih stopa, dok se prosječna inflacija u ekonomijama EBRD-a zadržava oko šest odsto.

Posebna tema izvještaja je nedostatak vode i njegov sve veći uticaj na ekonomiju. Niski vodostaji Dunava i Rajne pogodili su transport robe i energetiku, dok je proizvodnja iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana na pogođenim tržištima smanjena za oko trećinu. Posljedica je bio dodatni rast cijena električne energije na povezanim evropskim tržištima.

Za Crnu Goru je taj rizik relevantan i zbog značajne uloge hidroenergije u domaćem elektroenergetskom sistemu, iako EBRD u ovom dijelu izvještaja ne izdvaja posebno Crnu Goru. Najnovija prognoza tako pokazuje nešto povoljniju kratkoročnu sliku za crnogorsku ekonomiju: EBRD je podigao očekivani rast za 2026. na 3,1 odsto, čime je Crna Gora neznatno iznad prosjeka Zapadnog Balkana. Ipak, za 2027. očekuje se usporavanje na 3,0 odsto, dok bi region u cjelini trebalo da ubrza na 3,5 odsto.

Izvor: Bankar.me