DETALJNA ANALIZA: Euro model je održiv i povećava standard građana: Stres testovi pokazuju put do održive reforme (1)

Portal BiznisCG objavljuje prvi od četiri teksta kojim će predstaviti “Analizu održivosti Euro modela” koji je uradio naš tim. Na osnovu detaljne Analize u kome je razmatrano preko 200 varijanti, Euro model je održiv. Nakon četvrtog teksta, stručnoj i laičkoj javnosti biće dostupna analiza i prateći stres testovi.

Veće neto zarade, podsticaj formalnom zapošljavanju i snažnija potrošnja predstavljaju glavne razvojne mogućnosti Euro modela. Stručni dokument pod nazivom “Analiza održivosti Euro modela” pokazuje da se te koristi mogu ostvariti uz pouzdano finansiranje, uvođenje novih minimalnih zarada (1.000, 1.250, 1.400), žestoku borbu protiv sive ekonomije i rast produktivnosti.

Piše: Bojan OBRENIĆ

Analiza odvojeno posmatra poresko rasterećenje, podizanje minimalnih zarada i povećanje platnih koeficijenata. Kod zaposlenih kojima novi minimum podiže ukupan trošak rada, prilagođavanje zahtijeva rast prodaje, produktivnosti ili druge uštede.

Računice iz dokumenta pokazuju da značajnije povećanje zarada može donijeti realnu korist i kada cijene rastu. U ilustrativnom primjeru povećanja minimalne plate sa 600 na 1.000 eura, uz inflaciju od šest odsto, realni rast primanja iznosi preko 50 odsto. Kod povećanja sa ekstremnih 1.600 na 1.870 eura, realni dobitak je oko deset odsto, pod uslovom očuvanja zaposlenja i radnih sati.

Veći raspoloživi dohodak može podržati domaću trgovinu i usluge, dok formalizacija rada i prometa može proširiti poresku bazu. Dokument zato kao važan dio sprovođenja reforme prepoznaje bolju naplatu poreza i suzbijanje sive ekonomije.

Modelovane mogućnosti dodatnih prihoda od formalizacije, bolje poreske discipline i oporezivanja obuhvaćenih praznih stanova kreću se ukupno od 55 do 135 miliona eura godišnje, uz efikasnu primjenu.

Riječ je o analitičkim procjenama, a dio tih prihoda već je uključen u osnovni paket pokrića i ne može se računati dva puta.

Inflacija do šest odsto u kontrolisanoj putanji, sedam do devet odsto u crnom scenariju

Prema analizi, kontrolisano sprovođenje Euro modela moglo bi u 2027. godini biti praćeno prosječnom inflacijom do šest odsto. Središnji stres scenario predviđa raspon od pet do 6,5 odsto, dok bi nepovoljna kombinacija skuplje hrane i snažnijeg prenosa troškova rada na cijene mogla podići inflaciju na 7–9 odsto.

U kontrolisanoj putanji, inflacija bi tokom 2028. usporila na tri do 4,5 odsto. Ovi rasponi predstavljaju uslovne scenarije tima BiznisCG na čelu sa Predragom Zečevićem, a ne državnu prognozu.

Za očuvanje kupovne moći važni su konkurencija, rast produktivnosti i ograničavanje drugog kruga poskupljenja. Analiza ukazuje i na potrebu ciljane zaštite građana čija primanja neće mnogo da porastu jer oni neposrednije osjećaju povećanje cijena.

Koliko će reforma koštati privatne poslodavce?

Središnja procjena dodatnog godišnjeg troška za privatne poslodavce iznosi približno 245 miliona eura, nakon uračunatih poreskih ušteda u dijelu viših zarada, a prije promjena zaposlenosti i produktivnosti. Znači, pod uslovom da privatnici ne povećaju svima visoke zarade.

Raspon zavisi od broja zaposlenih u pojedinim platnim grupama. Najpovoljnija raspodjela, koja se nije pokazala realnom, daje dodatni godišnji trošak od oko 46 miliona eura, dok nepovoljna iznosi približno 457 miliona eura. Kao najrealnija radna procjena uzeta je ona od 350 miliona eura.

Ako bi u središnjoj raspodjeli ubjedljivo najveća grupa zaposlenih sa neto platom od 600 eura prešla na 1.250 umjesto na 1.000 eura, račun bi porastao na oko 371 milion eura godišnje. U najširem testiranom obuhvatu višeg minimuma, poslovni teret dostiže približno 633 miliona eura. Procijenjena dobit crnogorske privrede je lani iznosila preko 1,8 milijardi eura što je tri puta više od najgoreg scenarija troška poslodavaca.

Procjene su zasnovane na radnoj pretpostavci o 180.000- 190.000 privatnih zaposlenih. Konačan iznos zavisiće od stvarne raspodjele zarada, usvojenih poreskih pravila i eventualnog dodatnog usklađivanja koeficijenata.

Za firme kod kojih poresko rasterećenje omogućava veću neto platu uz isti ukupan izdatak, dodatni poslovni trošak ostaje nula.

Zato analiza naglašava značaj posebnog praćenja ekstremno ugroženih mikro i malih preduzeća i djelatnosti, poput medijske industrije sa većim udjelom zaposlenih na minimalnoj zaradi.

Koji su stres testovi korišćeni?

Održivost Euro modela ispitana je pažljivo kroz nekoliko pristupa stres testovima i dodatnih simulacija: Stres test je simulacija kojom se provjerava šta bi se desilo banci, kompaniji ili cijelom finansijskom sistemu ako nastupe veoma loši ekonomski uslovi.

Pristup inspirisan FED-ovom logikom stres testiranja: ispituje istovremene budžetske i privredne udare, uključujući gubitak PIO doprinosa, rast penzijskih i javnih platnih rashoda i slabiju turističku sezonu. Jedna od pretpostavki je pad turizma od deset odsto, uz ilustrativno povećanje deficita za 50 miliona eura.

Pristup zasnovan na EBA logici:prati prenošenje većih troškova rada na poslovanje firmi, njihove marže, likvidnost, zaposlenost i posredno kreditni rizik banaka.

Inflacioni i dužnički scenariji oslonjeni na ranije procjene MMF-a: razmatraju uticaj većih primanja na potrošnju i cijene, kao i odnos deficita, refinansiranja i javnog duga.

Test prenosa troška prema mađarskom iskustvu i testu inspirasanom ECB testovima provjerava šta se događa kada firme na potrošače prenesu 25, 50 ili 75 odsto dodatnog troška rada. Najviši parametar oslanja se na istraživanje povećanja minimalne zarade u Mađarskoj.

Testovi osjetljivosti: mijenjaju raspodjelu zaposlenih po platnim grupama, obuhvat novih minimuma, visinu koeficijenata, zadržavanje dijela PIO doprinosa i trajanje primjene reforme tokom prve godine.

Završni kombinovani fiskalni stres: istovremeno ispituje slabiju naplatu PDV-a, veće penzijske rashode, rast javnih plata i skuplje zaduživanje.

Ovi postupci predstavljaju analitičke simulacije autora dokumenta, a ne zvanične stres testove ili potvrdu reforme od FED-a, EBA-e ili MMF-a.

U završnom kombinovanom testu, slabija naplata PDV-a za 75 miliona eura, dodatnih po 50 miliona za penzije i javne plate i 18 miliona većih kamata povećavaju manjak za ukupno 193 miliona eura, na ukupno 629 miliona. Polazeći od ciljanog deficita od pet odsto BDP-a, takav udar podigao bi ga na približno 7,15 odsto. Analiza zato predlaže unaprijed pripremljene rezerve i korektivne mjere.

Rast minimalne zarade ne mora značiti pad zaposlenosti

Dokument razmatra i istraživanje Nobelovaca Dejvida Karda i Alana Krugera, koje je u posmatranom sektoru brze hrane osporilo pretpostavku da povećanje minimalne zarade nužno smanjuje zaposlenost.

Taj nalaz nije zaseban stres test, ali predstavlja važnu osnovu za razmatranje pozitivnog ishoda reforme. Više zarade mogu smanjiti odlazak zaposlenih i troškove njihove zamjene, podstaći formalizaciju i povećati potražnju.

U povoljnoj simulaciji iz dostavljene analize, uz rast produktivnosti i tražnje, privatna zaposlenost ostaje stabilna ili pada do jedan odsto, što na pretpostavljenom obuhvatu odgovara do 1.900 radnih mjesta. To je moguć scenario, a ne prognoza zaposlenosti.

Državno finansiranje: Veliki dio odnosi se na otplatu starog duga

Bruto potreba države za finansiranjem u 2027. godini u središnjem scenariju iznosi približno 1,80–1,85 milijardi eura. Od toga se 1,12–1,17 milijardi eura odnosi na otplatu ranije nastalog duga, dok približno 684 miliona eura predstavlja projektovani budžetski deficit.

Veći dio potrebnog finansiranja služi refinansiranju postojećih obaveza. Novi deficit povećava dug kroz tekući budžetski manjak, dok zamjena dospjelog duga novim finansiranjem sama po sebi ne predstavlja isti iznos dodatnog duga.

Uz korišćenje do 450 miliona eura stvarno raspoloživih depozita, potreba za novim finansiranjem dugom mogla bi iznositi približno 1,35–1,85 milijardi eura. Analiza ne pretpostavlja da će cijela rezerva biti dostupna tokom 2027. godine.

Ako bi deficit bio ograničen na pet odsto BDP-a, bruto potreba za finansiranjem spustila bi se na oko 1,57–1,62 milijarde eura, prije korišćenja depozita.

Održivo finansiranje otvara prostor za uspjeh

Dokument pokazuje konkretan put ka kontrolisanom budžetskom rezultatu. U izvornoj srednjoj računici, za deficit od približno pet odsto BDP-a u 2027. godini potrebno je oko 425 miliona eura trajnih dodatnih prihoda i ušteda. To je približno 235 miliona više od radnog paketa od 190 miliona eura.

Bez dodatnog pokrića, srednji scenario daje deficit od oko 7,6 odsto BDP-a. Potreban iznos može biti manji ako se potvrdi odgovarajuće prebijanje javnih doprinosa i rashoda ili utvrdi da su dodatna penzijska usklađivanja već uključena u osnovnu projekciju.

U kontrolisanom scenariju za 2028. godinu, uz trajni paket prihoda i ušteda od 500 miliona eura, deficit se spušta na približno 4,6 odsto BDP-a. Uz manja pretpostavljena dospijeća starog duga, bruto potreba za finansiranjem te godine iznosila bi oko 783 miliona eura, prije korišćenja depozita.

NASTAVIĆE SE