Evropska unija je nedavno predložila plan za jačanje odbrambenih kapaciteta, nazvan „ReArm Europe“, koji predviđa mobilizaciju oko 800 milijardi eura tokom naredne četiri godine.
Ovaj plan ima za cilj povećanje sposobnosti EU da odgovori na trenutne i buduće bezbjednosne izazove, uključujući podršku Ukrajini u njenoj odbrani.
Ključna komponenta plana je omogućavanje državama članicama da povećaju izdvajanja za odbranu bez kršenja fiskalnih pravila EU. To bi značilo da bi Crna Gora, kada postane članica Evropske unije, za odbranu morala da izdvaja od 210 do preko 400 miliona eura, zavisno koliko ćemo izdvajati za NATO, što bi za našu malu ekonomiju bilo ogromno opterećenje.
Kada bi Crna Gora bila članica Evropske unije, a svi smo ubijeđeni da će se to dogoditi do 2028, izdvajanja za odbranu bi bila mnogo veća nego sada.
Trenutno stanje je da Crna Gora za NATO izdvaja 1,9% bruto društvenog proizvoda, a taj procenat znači da nas to košta 117,8 miliona eura. Ako bi izdvajanje za EU odbranu bilo planirano, to bi značilo da je Crnoj Gori potrebno dodatnih 93 miliona, što je ukupno izdvajanje od 210,8 miliona. U slučaju da bude prihvaćen predlog američkog predsjednika Donalda Trampa da države članice NATO-a za Alijansu izdvajaju 5% BDP-a, samo to izdvajanje bi bilo 310 miliona, plus 93 miliona za EU odbranu, dolazimo do ukupnog izdvajanja od 403 miliona eura.
Ovo bi znatno opteretilo budžet Crne Gore i moglo bismo postaviti pitanje da li bi manje zemlje dobile izuzetke od ovakvih povećanja odbrambenih izdataka.
Za države članice Evropske unije predloženo je da se aktivira tzv. „klauzula o odstupanju“ iz Pakta o stabilnosti i rastu, koja bi omogućila državama članicama da povećaju svoje odbrambene budžete bez pokretanja procedura zbog prekomjernog deficita. Ako bi države članice povećale izdvajanja za odbranu za prosječno 1,5% BDP-a, to bi stvorilo fiskalni prostor od blizu 650 milijardi eura u periodu od četiri godine.
Pored toga, predviđa se uspostavljanje novog instrumenta od 150 milijardi eura u vidu zajmova državama članicama za investicije u odbranu. Ova sredstva bila bi usmjerena na nabavku ključnih vojnih sistema, uključujući protivvazdušnu i protivraketnu odbranu, artiljerijske sisteme, dronove i sisteme za borbu protiv dronova, kao i na unapređenje sajber-bezbjednosti i vojne mobilnosti.
Plan takođe predviđa korišćenje budžetskih sredstava EU za vojne projekte, omogućavajući državama članicama veću fleksibilnost u finansiranju odbrambenih investicija. Očekuje se da će države članice povećati svoje odbrambene budžete i aktivno učestvovati u zajedničkim nabavkama vojne opreme, čime bi se smanjili troškovi, povećala interoperabilnost i ojačala evropska odbrambena industrijska baza.
Važno je napomenuti da, iako EU pruža okvir i podršku za povećanje odbrambenih kapaciteta, konkretne obaveze i odluke o povećanju izdvajanja za odbranu ostaju u nadležnosti pojedinačnih država članica.
Prema predloženom planu „ReArm Europe“, države članice EU bi morale posebno izdvojiti sredstva za odbranu EU, nezavisno od svojih izdvajanja za NATO. Ovo znači da bi se povećala ukupna izdvajanja za odbranu, jer većina država EU trenutno finansira NATO obaveze, a sada bi dodatno finansirala i razvoj zajedničkih evropskih odbrambenih kapaciteta.
Povećanje odbrambenih budžeta – Države članice bi trebalo da povećaju izdvajanja za odbranu, s ciljem da se u prosjeku poveća potrošnja za 1,5% BDP-a. To bi stvorilo okvir za dodatnih 650 milijardi eura u četiri godine.
Dan
