Brisel razmatra mogućnost utvrđivanja ciljnih datuma za Crnu Goru

Po prvi put, Brisel razmatra mogućnost utvrđivanja ciljnih datuma za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju za završetak ključnih faza pristupnih pregovora.

EU priprema predloge prema kojima bi četiri zemlje koje su najbliže članstvu u Uniji dobile jasan, “korak-po-korak” put ka članstvu — dok bi ostale zemlje zaostajale, piše briselski Politiko.

Za Crnu Goru, Ukrajinu, Moldaviju i Albaniju razmatraju se konkretne „mape puta“, rekla su za Politiko dva visoka zvaničnika Evropske komisije koji rade na nacrtu predloga, u okviru nastojanja da se ubrza višedecenijski proces. Zvaničnici su dobili anonimnost kako bi mogli da govore o osjetljivim planovima.

Ove četiri zemlje smatraju se predvodnicama u procesu pridruživanja EU, ali se i dalje suočavaju sa sporim napretkom i nejasnim rokovima kada bi formalno mogle biti primljene u članstvo. Iako je Brisel dugo podržavao njihove kandidature za članstvo, mapama puta po prvi put bi im se dale garancije da će, ukoliko nastave da sprovode ključne reforme, biti primljene u EU – uz okvirne rokove za završetak pregovora.

Mape puta će jasnije precizirati šta se tačno očekuje od svake zemlje kandidata, rekao je jedan od zvaničnika, a stvoriće i obaveze za sadašnje članice EU, koje moraju dati saglasnost da bi proces mogao da se nastavi. Planovima će takođe biti utvrđeni okvirni datumi za formalno završavanje grupa reformi, poznatih kao pregovarački „klasteri“, što predstavlja važan korak na putu ka članstvu.

Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen obećala je ciljanu podršku zemljama kandidatima „koje su ostvarile najveći napredak“ tokom obraćanja o stanju Unije početkom septembra.

Međutim, druge zemlje kandidati koje su u ranijoj fazi procesa, poput Kosova, Sjeverne Makedonije i Bosne i Hercegovine, u ovoj fazi neće dobiti mape puta, potvrdili su zvaničnici. Isto važi i za Gruziju, Tursku i Srbiju, čije su kandidature praktično zastale zbog zabrinutosti u vezi sa nazadovanjem u oblasti demokratije i pravosuđa.

Portparol Evropske komisije potvrdio je da će nove mape puta „obezbijediti put ka okončanju pristupnih pregovora. One će utvrditi jasnu listu prioriteta: rokove i konkretne obaveze koje treba ispuniti kako bi najnaprednije zemlje kandidati završile neophodne reforme“.

„Geopolitički imperativ“

Lideri EU sve više se okreću drugim demokratijama koje podržavaju slobodnu trgovinu, posebno onima u susjedstvu, u trenutku tenzija sa partnerima poput SAD-a, nepovoljnih poteza Kine i prijetnji iz Rusije. Zvaničnici su zabrinuti da proces pridruživanja EU traje predugo, zbog čega bi nove članice mogle izgubiti motivaciju ili biti izložene pritisku rivala da odustanu od članstva.

Ovaj potez dolazi u trenutku kada se zasebno preispituje politika EU u oblasti „pretpristupanja“. Zvaničnici smatraju da zemljama kandidatima treba ponuditi bolji put ka „postepenoj integraciji“ u Uniju, koji bi koristio ekonomske koristi i pristup zajedničkim projektima kao nagradu za ostvareni napredak. Ovu reviziju politike, koju vodi bliski savjetnik fon der Lajen, Aleksandar Adam, najviši zvaničnici trebalo bi da razmotre 6. oktobra; cilj je da zemlje kandidati ostanu na putu ka EU dok se njihove kandidature budu razmatrale.

„Proširenje … i dalje predstavlja geopolitički imperativ. Pristupanje, međutim, zahtijeva vrijeme“, navodi se u nacrtu teksta revizije politike pretpristupanja u koji je Politiko imao uvid. „Zemlje kandidati moraju proći kroz rigorozan proces zasnovan na zaslugama i sprovesti dalekosežne i trajne reforme. To vrijeme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako bi se Unija pripremila za veći broj članica i produbila postepenu integraciju u oblastima od zajedničkog interesa.“

U okviru te revizije, fon der Lajen i komesarka za proširenje Marta Kos predložiće izmjene u funkcionisanju Unije kako bi se osiguralo da postoje mehanizmi zaštite koji bi spriječili nove članice da ugroze ključne politike ili odustanu od svojih obaveza. Izmjene bi mogle uključivati vanredne klauzule i prelazne periode prije nego što se u potpunosti dodijele određena prava koja proizlaze iz članstva.

„Revizije politika pokazuju da Unija može prihvatiti veći broj članica kroz ciljane prilagodbe, uglavnom u okviru postojećeg Ugovora“, navodi se u nacrtu, uz obrazloženje da temeljni pravni akti EU ne moraju biti mijenjani kako bi se otklonile zabrinutosti u vezi sa proširenjem.

Glavni gradovi članica EU oprezni su kada je riječ o prijemu novih članica, od kojih su neke tek nekoliko decenija u sistemu demokratskog upravljanja, nakon nazadovanja Mađarske u oblasti vladavine prava za vrijeme bivšeg premijera Viktora Orbana i njenog korišćenja prava veta za blokiranje ključnih politika, poput sankcija protiv Rusije i podrške Ukrajini. Saglasnost sadašnjih članica mora biti jednoglasna kako bi zemlje kandidati mogle napredovati kroz proces pristupanja EU.

Nacionalni lideri će tokom dvodnevnog samita u Briselu, koji počinje 15. oktobra, razmatrati kako i kojom brzinom nove članice mogu biti primljene u Uniju; Evropska komisija će zauzvrat od njih tražiti političku podršku za ubrzavanje procesa. Evropski savjet će održati „stratešku raspravu o proširenju i unutrašnjim reformama“, pokazuje nacrt dnevnog reda.

Kos je ranije ovog mjeseca rekla za Politiko da se nada da će predložene promjene i razgovori sa liderima omogućiti „jesen proširenja“, nakon godina sporijeg napretka.

Fon der Lajen ove sedmice putuje na Zapadni Balkan na razgovore sa liderima Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova. Međutim, preskočiće Bosnu i Hercegovinu i Srbiju, koje se obje nalaze usred nacionalnih izbora.

Izvor: Pobjeda/Politico