Braithwaite za BiznisCG: Crna Gora može biti pilot tržište za inovativne modele zelene tranzicije i održivog turizma

U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Crna Gora ima priliku da kroz reforme u energetici, digitalizaciji i vladavini prava postane pilot tržište za inovativne modele zelene tranzicije i održivog turizma. Ako obezbedi regulatornu stabilnost i kontinuitet reformi, može postati referentna tačka za ceo region i dokaz da i manja ekonomija može biti strateški relevantna, kaže u intervjuu za BiznisCG Biljana Braithwaite, osnivačica i izvršna direktorica Sustineri Partners, te osnivačica i direktorica Adria Future Summita.

Ona za naš portal govori o transformaciji samita, ulozi Crne Gore kao agilne i evropski orijentisane ekonomije, značaju Ministarskog energetskog foruma u okviru Berlinskog procesa, ali i o tome zašto investitori danas traže mnogo više od dobrih projekata – traže stabilnost, predvidljivost i jasnu dugoročnu viziju.
Braithwaite posebno naglašava da evropske integracije nijesu samo politički proces, već duboko ekonomska agenda koja direktno utiče na konkurentnost, pristup kapitalu i investicionu percepciju regiona. Ako Zapadni Balkan želi da bude vidljiv na mapi globalnog kapitala, poručuje ona, mora prestati da djeluje fragmentirano i početi da razmišlja kao funkcionalna cjelina.
Adria Future Summit, kako ističe, nije samo godišnji događaj – već pokušaj da se izgradi dugoročni ekosistem saradnje između vlada, investitora, kompanija, međunarodnih institucija i nove generacije lidera koji će oblikovati narednu deceniju razvoja regiona.

Možete li nam objasniti ključnu ideju za Adria Future Summit i šta je suštinski promenjeno u odnosu na prošlogodišnji ESG Adria Summit? Šta je bila glavna motivacija za širi fokus?

Adria Future Summit je nastao kao prirodna evolucija ESG Adria Summita.
Tokom prve tri godine kroz ESG okvir otvorili smo ozbiljan regionalni dijalog o održivosti, povezali javni i privatni sektor. Međutim, vrlo brzo je postalo jasno da su pitanja koja se otvaraju mnogo šira od pitanja agende održivog razvoja.
Region se danas suočava sa izazovima energetske sigurnosti, geopolitičkom nestabilnošću, ubrzanom digitalnom transformacijom i promenama u globalnim tokovima kapitala. ESG ostaje važan temelj, ali više nije dovoljan okvir za strateško razmišljanje o budućnosti. Zato je Summit prerastao u širu platformu koja objedinjuje održivost, investicije, infrastrukturu, tehnologiju i liderstvo.
Istovremeno, u regionu je postojala jasna potreba za platformom koja okuplja različite aktere u jednom prostoru i podstiče zajedničko razumevanje ključnih strateških pitanja. Ne samo razmenu mišljenja, već ozbiljan, strukturiran dijalog između vlada, investitora, kompanija i međunarodnih organizacija, kako bi se regulatorni, investicioni i razvojni prioriteti sagledali celovito i u širem regionalnom kontekstu.  

U segmentu inovacija i održivog razvoja, koje su najvažnije nove teme i inicijative za 2026. godinu?

Za 2026. godinu poseban fokus stavljamo na energetsku sigurnost, obnovljive izvore energije, modernizaciju mreža, digitalnu infrastrukturu i veštačku inteligenciju, kao i održivo finansiranje i otpornost ekonomija regiona.
Centralni deo programa je Ministarski energetski forum koji organizujemo u okviru predsedavanja Crne Gore Berlinskim procesom. Okupiće ministre energetike Zapadnog Balkana, predstavnike Evropske komisije i Energetske zajednice, međunarodne finansijske institucije poput EBRD, EIB i IFC, kao i vodeće energetske kompanije i investitore.
Forum je osmišljen kao strukturiran dijalog između donosilaca odluka, regulatora, finansijskih institucija i industrije. Razgovaraće se o regulatornoj stabilnosti, aukcionim modelima, bržem izdavanju dozvola, integraciji skladištenja i digitalizaciji mreže, ali i o regionalnim interkonekcijama koje definišu sledeću fazu razvoja tržišta.

Centralni deo programa je Ministarski energetski forum koji organizujemo s Ministarstvom energetike i rudarstva u okviru predsedavanja Crne Gore Berlinskim procesom.

Za energetske kompanije, ovo je prilika da razgovaraju sa vladama i finansijerima o konkretnim projektima i investicionim okvirima, a ne samo o opštim ciljevima tranzicije. Očekujemo da strateški razgovori budu praćeni konkretnim partnerstvima u oblasti energetike i infrastrukture, uz jasan regionalni okvir za dugoročnu transformaciju.

Organizacija ovakvog događaja u Tivtu implicira značaj za Crnu Goru. Kako vidite doprinos Crne Gore u regionalnoj strategiji razvoja?

Crna Gora ima jedinstvenu poziciju jer je mala, agilna ekonomija sa jasnom evropskom perspektivom. Upravo ta veličina, koja se često doživljava kao ograničenje, može biti prednost. U ovom slučaju mala veličina znači i bržu prilagodljivost, i mogućnost da se nove politike testiraju efikasnije nego u većim sistemima.
U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Crna Gora ima priliku da kroz reforme u energetici, digitalizaciji i vladavini prava postane pilot tržište za inovativne modele zelene tranzicije i održivog turizma. Ako obezbedi regulatornu stabilnost i kontinuitet reformi, može postati referentna tačka za ceo region i dokaz da i manja ekonomija može biti strateški relevantna.

Kakva je uloga EU integracija? 

Evropske integracije su mnogo više od političkog procesa. One su suštinski ekonomska i investiciona agenda.
Usklađivanje sa evropskim standardima znači reformu tržišta energije, unapređenje konkurentnosti, modernizaciju infrastrukture i pristup većim fondovima kapitala. To ima direktne posledice na privredu i investicionu atraktivnost regiona.
Investitori region žele da posmatraju kao funkcionalnu celinu. Ako delujemo koordinisano, možemo postati konkurentan investicioni prostor. Ako ostanemo fragmentirani, ostajemo i manje vidljivi na mapi globalnog kapitala.
Regionalna saradnja zato nije politička fraza, već ekonomska nužnost koja određuje našu dugoročnu poziciju u Evropi.

Koje konkretne zaključke ili partnerstva iz prošlih izdanja biste izdvojili?

Iz prethodnih izdanja proizašli su konkretni investicioni razgovori i partnerstva u oblasti zelene energije, održivog finansiranja i digitalnih rešenja, ali možda je još važnije to što su uspostavljeni trajni kanali komunikacije između vlada, investitora i kompanija.
Za privatni sektor to znači ne samo pristup donosiocima odluka, već i mogućnost da direktno artikuliše svoje potrebe, regulatorne izazove i razvojne prioritete. Dijalog je dvosmeran. Vlade iznose strateške pravce, ali istovremeno čuju šta je potrebno da bi projekti bili realizovani brže i predvidljivije.
Više puta smo videli da se inicijalni razgovori sa Samita nastavljaju kroz radne sastanke, dodatne analize i konkretne projekte u mesecima nakon događaja. Summit je danas prostor u kojem privatni sektor može da razume u kom pravcu se kreću regulatorne i tržišne promene, ali i da utiče na kvalitet tog procesa kroz otvoren i strukturiran dijalog.
Istovremeno, kroz Women on Boards Adria gradimo regionalnu platformu za snažnije i odgovornije liderstvo. Kroz Next Gen Adria uključujemo mlade lidere u strateške razgovore, a kroz Adria ScaleUp povezujemo startape, investitore i tradicionalne industrije. Na taj način Summit ne ostaje samo godišnji događaj, već postaje kontinuirani ekosistem saradnje.

Kako ulaganja, tehnologija i politička stabilnost mogu unaprediti privredni razvoj Crne Gore?

Investitori traže predvidljivost, transparentnost i jasnu dugoročnu viziju razvoja.
Tehnologija i kapital su danas globalno mobilni. Oni dolaze tamo gde postoji institucionalna stabilnost, efikasna administracija i jasno definisana pravila igre. Crna Gora, uz svoju geografsku poziciju, prirodnu lepotu i evropsku perspektivu, ima snažne komparativne prednosti.
Ako ubrza digitalizaciju javne uprave, pojednostavi procedure i obezbedi kontinuitet reformi, može postati izuzetno atraktivna destinacija za zelene, infrastrukturne i tehnološke investicije. 

Koje projekte očekujete kao rezultat ovogodišnjeg Summita?

Ne očekujemo samo značajne sporazume i investicione najave, koje sam već pomenula. Ove godine poseban akcenat stavljamo na inicijative koje povezuju međunarodne organizacije, privatni sektor i civilno društvo oko tema kao što su klimatska adaptacija, ubrzani razvoj digitalnih ekosistema, veštačka inteligencija i regionalna saradnja.
Razvijamo i agendu mladih kroz NextGen Adria, jer smatramo da transformacija regiona ne može biti održiva bez aktivnog uključivanja mlađe generacije.
Summit je katalizator. Neki projekti se formalizuju tokom događaja, ali mnogi dobijaju zamah u mesecima koji slede, kroz nastavak razgovora i institucionalnu saradnju.

Kako lično doživljavate Crnu Goru i region?

Dolazim iz regiona i prirodno ga doživljavam kao svoj prostor. Crna Gora ima posebno mesto u mom životu. Više od dvadeset godina provodim leta ovde, imam bliske prijatelje i imala sam priliku da posmatram kako se zemlja menja.
Videla sam periode stagnacije, ali i trenutke snažne transformacije. Danas je Crna Gora u fazi redefinisanja svoje pozicije, između male ekonomije i ambicije da bude ozbiljan evropski akter.
Ono što me posebno ohrabruje jeste energija mladih ljudi i njihov potencijal. Najveći izazov ostaje odlazak talenata i potreba za dugoročnom stabilnošću. Ceo region ima znanje i kapacitet, ali mora stvoriti uslove da ti ljudi ostanu i grade budućnost ovde.

Kako balansirate globalne trendove i lokalne realnosti?

Geopolitička previranja, klimatske promene i razvoj veštačke inteligencije već oblikuju tokove kapitala i poslovne modele.
Naš odgovor na te trendove mora biti pragmatičan. Ne možemo mehanički preuzimati tuđe modele bez razumevanja lokalnih kapaciteta i institucionalne spremnosti.
Istovremeno, postoje zemlje slične veličine i iskustva od kojih možemo učiti i ubrzati sopstvene procese. Estonija je, na primer, u oblasti digitalizacije i obrazovanja pokazala koliko brzo jedna mala država može da napravi sistemski iskorak.
Summit pokušava da te primere dovede u region i da omogući otvoren razgovor o tome kako globalne lekcije možemo prilagoditi lokalnom kontekstu.

Koja je Vaša poruka mladima? 

Današnja generacija mladih odrasta u vremenu ubrzanih promena. Budućnost se oblikuje brže nego ikada ranije, i upravo su oni u poziciji da utiču na pravac u kojem će se region kretati. Kroz NextGen Adria želimo da im damo prostor da budu deo ozbiljnih razgovora, ne kao publika, već kao ravnopravni sagovornici.
Važno je da razmišljaju globalno, ali i da prepoznaju prilike u svom okruženju. Regionu su potrebni ljudi koji razumeju tehnologiju, kapital i geopolitiku, ali koji žele da taj potencijal usmere ka razvoju zajednice iz koje dolaze.

Kako vidite trend političkog i ekonomskog dijaloga u regionu?

Postoji spor, ali vidljiv pomak ka konstruktivnijem dijalogu.
Investitori pažljivo prate političke signale. Stabilnost, regionalna saradnja i institucionalna zrelost direktno utiču na percepciju rizika i spremnost kapitala da se dugoročno veže za region.
Ovaj dijalog je presudan i za zadržavanje talenata. Mladi ljudi ostaju tamo gde vide perspektivu, stabilnost i ozbiljnu ambiciju. Ako region pokaže da može da vodi zrele i strateške razgovore, to postaje signal i tržištu i generacijama koje dolaze.
Prioriteti u uključivanju javnog i privatnog sektora
Naš prioritet je stvaranje platforme poverenja.
U regionu postoji deficit poverenja, kako između država, tako i između javnog i privatnog sektora. Geopolitičke tenzije i istorijsko nasleđe dodatno komplikuju odnose.
Summit pokušava da stavi u prvi plan razgovor o budućnosti regiona u interesu sadašnjih i budućih generacija, a ne samo kratkoročne poslovne interese. Bez poverenja između vlada, biznisa, investitora I zajednice nema dugoročnog razvoja. Zato insistiramo na otvorenom, ali odgovornom dijalogu.

Kakva je uloga regionalne vizije unutar EU perspektive?

Snažna regionalna vizija jača poziciju regiona unutar evropskog procesa.
Energetske mreže, transportni koridori i digitalna infrastruktura prirodno prevazilaze granice pojedinačnih država. Organizacije poput Saveta za regionalnu saradnju (RCC) već godinama rade na toj agendi i važno je da privatni sektor i investitori budu deo tog procesa.
Što je region koordinisaniji, to je njegova investiciona i pregovaračka pozicija snažnija. Dugoročna konkurentnost ne gradi se izolovano, već kroz saradnju.

Koja je završna poruka učesnicima?

Adria Future Summit je prostor u kojem se susreću politika, kapital i ideje, ali pre svega odgovornost. Ako želimo stabilniji, konkurentniji i održiviji region, moramo ga graditi zajedno, sa jasnom vizijom i dugoročnom doslednošću.
Često nedostaje svest o tome koliko današnje odluke oblikuju generacije koje dolaze. Na Summitu tu dimenziju pokušavamo da stavimo u centar razgovora, da razmišljamo ne samo o sledećem investicionom ciklusu, već o sledećoj deceniji razvoja.
Budućnost će se svakako dogoditi. Pitanje je samo da li ćemo je promišljeno oblikovati ili će se razvijati bez naše strateške namere, sa posledicama koje možda nećemo moći da kontrolišemo.
Izvor: BiznisCG