Predlog budžeta za 2025. godinu, predstavljen od strane Vlade Crne Gore, odražava ambiciozan plan za ekonomski razvoj i modernizaciju zemlje, ali se suočava i sa značajnim izazovima, uključujući ekološku rekonstrukciju Termoelektrane Pljevlja, uvoz električne energije i potrebu za otplatom velikih dugova. Ovaj budžet donosi i značajne promjene u pristupu fiskalnoj odgovornosti, sa fokusom na tekući suficit i povećanje kapitalnih investicija.
- Fiskalna slika i ključne brojke
Budžet za 2025. godinu projektovan je sa ukupnim izdacima od 4,03 milijarde eura, dok su izvorni prihodi planirani na 2,88 milijardi eura, što implicira budžetski deficit od 1,15 milijardi eura. Uprkos deficitu, Vlada je naglasila značaj tekućeg suficita, koji omogućava da se tekući rashodi poput plata i penzija pokrivaju iz prihoda, a ne iz zaduživanja.
- Kapitalni budžet: Fokus na infrastrukturu
Kapitalni budžet za 2025. godinu iznosi 280 miliona eura, sa planiranim finansiranjem 341 projekta. Ključni prioriteti su:
Zdravstvo:
Planirano je 303 miliona eura za modernizaciju zdravstvene infrastrukture, uključujući izgradnju Opšte bolnice u Pljevljima, Klinike za hematologiju i PET/CT centra u Podgorici, kao i Univerzitetskog kliničkog centra.
Ove investicije imaju potencijal da značajno unaprijede dostupnost i kvalitet zdravstvenih usluga, ali se postavlja pitanje kapaciteta za realizaciju ovako ambicioznih projekata u predviđenim rokovima.
Saobraćaj:
Predviđeno je 358 miliona eura, uključujući sredstva za drugu dionicu autoputa Mateševo–Andrijevica (100 miliona eura) i adaptaciju željezničke infrastrukture na dionici Bar–Golubovci.
Ovaj segment je ključan za unapređenje povezanosti i razvoj ekonomije, ali ostaje izazov osigurati efikasnu implementaciju ovih projekata.
Obrazovanje i nauka:
Predviđeno je 362 miliona eura, uključujući osnivanje fonda za izvrsnost, povećanje naknada za stručno osposobljavanje i povećanje studentskih kredita i stipendija.
Ulaganje u obrazovanje i nauku predstavlja dugoročnu investiciju u ljudski kapital, ali uspjeh ovih inicijativa zavisi od sprovođenja reformi u obrazovnom sistemu.
- Energetski sektor: Rekonstrukcija TE Pljevlja i uvoz električne energije
Ekološka rekonstrukcija Termoelektrane Pljevlja, planirana za 2025. godinu, staviće značajan pritisak na energetski sektor Crne Gore. Tokom perioda rekonstrukcije, biće neophodan uvoz električne energije u vrijednosti od više desetina miliona eura, što predstavlja dodatno opterećenje za budžet. Alternativa je da se privatni proizvođači struje obavežu da ne izvoze.
Uz to, Crna Gora će morati da ubrza razvoj obnovljivih izvora energije kako bi smanjila zavisnost od uvoza i osigurala energetsku stabilnost u budućnosti.
- Vraćanje starih dugova: Ključni izazov
Crna Gora se suočava sa obavezom vraćanja 820 miliona eura starih dugova tokom 2025. godine. Vlada planira da značajan dio ovih obaveza pokrije kroz tekući suficit i povoljne kreditne aranžmane. Međutim, ovaj nivo duga predstavlja značajan izazov za javne finansije, posebno u kontekstu planiranih kapitalnih investicija.
- Društveni sektor: Fokus na socijalno staranje
Socijalna davanja čine najveći dio budžeta, sa ukupno 1,04 milijarde eura, što uključuje povećanje sredstava za dječje dodatke, materijalno obezbjeđenje porodice i porodiljska odsustva.
Obezbijeđena su sredstva za rad ustanova socijalne i dječje zaštite, kao i za početak rada doma za stare u Plavu.
Iako su ova ulaganja neophodna, njihova dugoročna održivost zavisi od daljeg ekonomskog rasta i poboljšanja upravljanja javnim sektorom.
- Ekonomski rast i inflacija
Ministar finansija je predvidio stopu realnog ekonomskog rasta od 4,8% u 2025. godini, uz nastavak povoljnih trendova u turizmu, izvozu i domaćoj potrošnji. Inflacija je projektovana na niskom nivou, što je pozitivan pokazatelj, ali izazovi ostaju u kontekstu globalnih ekonomskih kretanja.
- Rizici i izazovi
Iako budžet za 2025. godinu donosi ambiciozne planove, postoji nekoliko rizika:
Implementacija projekata: Realizacija 341 kapitalnog projekta zahtijeva značajne administrativne i tehničke kapacitete, koji su u prošlosti bili ograničeni.
Rast zaduživanja: Iako je tekući suficit pozitivan signal, ukupni dug države će ostati visok, što može ograničiti fiskalnu fleksibilnost u budućnosti.
Eksterna zavisnost: Uvoz električne energije i oslanjanje na povoljne kreditne aranžmane čine Crnu Goru ranjivom na globalne ekonomske šokove.
Što dalje
Predlog budžeta za 2025. godinu odražava ambiciju Vlade Crne Gore da unaprijedi infrastrukturu, zdravstvo i obrazovanje, uz očuvanje fiskalne discipline. Međutim, ključni izazovi ostaju u oblasti realizacije projekata, upravljanja dugom i energetskom sektoru. Da bi budžet ispunio svoj potencijal, biće potrebno pažljivo planiranje, efikasna implementacija i kontinuirana reforma javnog sektora.
Komentari čitalaca 0
Podijelite mišljenje i ocijenite komentare drugih čitalaca.