Delegacija Crne Gore koju predvode guvernerka Centralne banke Crne Gore dr Irena Radović i ministar finansija Novica Vuković, u okviru redovnih godišnjih sastanaka Međunarodnog monetarnog fonda i Svjetske banke, imala je više sastanaka sa visokim zvaničnicima MMF-a – zamjenikom generalne direktorice Bo Lijem, direktorom Sektora za Evropu Alfredom Kamerom, izvršnim direktorom Belgijsko-holandske konstituence Polom Hilbersom i njegovim zamjenikom Lukom Dreseom i šefom misije MMF-a za Crnu Goru Srikantom Sešadrijem. Sastanku sa rukovodstvom Belgijsko-holandske konstituence prisustvovali su i Jeroen Klik i Marniks van Rij, koji će 1. novembra preuzeti funkcije izvršnog direktora Konstituence i njegovog zamjenika.
Guvernerka Radović je predstavnicima MMF-a prezentovala aktuelno stanje bankarskog sektora u Crnoj Gori, ističući da su banke pokazale otpornost i stabilnost tokom tekuće godine. „Uz kontinuirano unapređivanje regulatornog okvira, CBCG je snažno posvećena modernizaciji platnih sistema i usklađivanju sa evropskim standardima“, kazala je guvernerka Radović. One je zahvalila predstavnicima MMF-a na snažnoj podršci, posebno ističući sprovođenje ocjene Kodeksa transparentnosti centralnih banaka koju je ranije zatražila CBCG, sa ciljem daljeg jačanja transparentnosti u dijelu upravljanja, sprovođenja politika i ispunjavanja funkcija. Sagovornici su se saglasili da CBCG, kroz navedenu saradnju sa MMF-om, čini još jedan korak ka jačanju povjerenja javnosti, podižući nivo svoje odgovornosti prema građanima i svim zainteresovanim stranama.
Ministar Vuković saopštio je da Vlada Crne Gore, zajedno sa međunarodnim partnerima, kontinuirano sprovodi važne reforme i radi na finansiranju razvojnih projekata, naglasivši da će cilj u narednom periodu biti dugoročna održivost javnih finansija, kroz dalje učvršćivanje makroekonomske stabilnosti i kreiranje povoljnog poslovnog ambijenta, kao i dinamiziranje ekonomskog rasta i snaženje potencijala naplate budžetskih prihoda. Sagovornicima je predočio i da je plan Ministarstva finansija da do kraja ove godine implementira novu Srednjoročnu strategiju upravljanja dugom 2025-2027, na čemu se već radi na bazi smjernica i tehničke podrške eksperata MMF-a. Kako je kazao, fokus strategije biće na smanjenju rizika refinansiranja i daljeg ujednačavanje profila ročnosti u srednjem roku. Takođe je informisao da je, na inicijativu Ministarstva finansija, Vlada dala saglasnost za uvećanje kvote Crne Gore u MMF-u, koja će porasti sa 60,5 miliona SPV-a na 90,8 miliona SPV-a. Ministar Vuković zahvalio je na kontinuiranoj tehničkoj podršci koju Crna Gora dobija od MMF-a u dijelu upravljanja državnim preduzećima, makroekonomske politike, upravljanja prihodima i potrošnjom, makroekonomske i finansijske statistike, analize i upravljanja dugom.
U nastavku dana, guvernerka Radović razgovarala je i sa guvernerom Banke Belgije Pierreom Wunschom o aktulenim ekonomskim izazovima i mogućnostima za unapređenje saradnje između centralnih banaka Crne Gore i Belgije. Guverneri su razmijenili stavove o ekonomskoj stabilnosti, aktuelnim politikama i finansijskoj integraciji Crne Gore u evropski okvir. Poseban fokus stavljen je na proces pridruživanje Crne Gore SEPA području i nastavak napora u usklađivanju sa standardima Evropske unije u oblastima finansijskih usluga i kontrole kapitala.
Tim Ministarstva finansija se sastao i sa Erom Dabla – Norirs, zamjenicom direktora Sektora za fiskalne poslove (FAD), sa kojima Ministarstvo ima intenzivnu saradnju u cilju unapređenja upravljanja državnim preduzećima i jačanja kapaciteta za analizu i izvještavanje o fiskalnim rizicima koji proizilaze iz sektora državnih preduzeća.
Tokom trećeg dana boravka u Vašingtonu, delegacija Crne Gore je učestvovala i na Godišnjem plenarnom sastanku, na kome je izlaganje imala Kristalina Georgijeva, generalna direktorica MMF-a, koja je istakla da su ključni budući zadaci izgradnja fiskalnih rezervi, investiranje u ekonomski rast i borba sa globalnim izazovima. MMF takođe upozorava na rizike koje donosi geopolitička fragmentacija, te predlaže multilateralnu saradnju kao sredstvo za smanjenje troškova klimatskih promjena i ubrzanje tranzicije ka zelenoj ekonomiji.