Dupli aršini Brisela kada je novac u pitanju: EU radi sa Rusijom i Kinom, a ostalima zamjera na tome

Iz Evropske unije, istina ne oficijelno, ali iz usta pojedinih stručnjaka sve češće stižu upozorenja da ulaganja Kine u balkanske i istočnoevropske zemlje čini takozvani “korozivni kapital”, kao i da se iza njih krije politički plan.

U analizama se ide toliko daleko da mnogi iz EU tvrde da su kineska ulaganja po definiciji korumpirana, sa otrovnim uticajem na tek formalno demokratske zemlje. Drugi su manje uvjereni da kineska ulaganja predstavljaju stvarnu prijetnju. Članice EU u istočnoj Evropi stoje na raskrsnici u odnosima sa Pekingom i Briselom, a u još težoj situaciju su države kandidati za ulazak u EU, kao što je Crna Gora.

Ministarka saobraćaja Maja Vukićević saopštila je prije nekoliko dana da se na tender za gradnju druge dionice auto-puta prijavilo osam kompanija iz Kine, Turske i Azerbejdžana, među kojima je i kineska kompanija CRBC koja je izgradila prvu dionicu.

Ističe da su četiri kompanije u užem krugu za gradnju auto-puta.

– Tender se obavlja po pravilima EBRD-a koji će finansirati projekat, a ko će biti izabran zavisi od tenderskih uslova – kazala je Vukićević objasnivši da je dio novca obezbijeđen kreditom iz EU i budžeta.

Na drugoj strani, finansijski analitičar Oleg Filipović kaže da iz ugla Evropske unije, bilo koji drugi kapital, osim iz SAD i EU, predstavlja u najmanju ruku nekakav znak upozorenja, iz prostog razloga što svi forsiraju svoje kompanije.

– Članice EU apsolutno moraju forsirati kompanije iz EU i apsolutno su svi zakoni tako koncipirani. Vrlo rijetko ćemo vidjeti direktan ulaz kineskog, ili ranije ruskog kapitala u neki od većih projekata ili kupovinu akcija od njihovih većih kompanija – rekao je Filipović za “Dan”.

Podsjeća da je jedini veći upliv kineskog kapitala bilo preuzimanje određenog broja akcija Aj-B-Ema u SAD i to je, kako kaže, izazvalo poprilično veliki bunt.

Međutim, sektor nuklearne energije je izuzetak. Ruska državna kompanija Rosatom i dalje posluje u EU, obezbjeđujući značajan dio nuklearnog goriva, jer EU zavisi od ruskih proizvoda u ovoj oblasti. U 2023. godini vrijednost izvoza ruskih proizvoda iz nuklearnog sektora prema EU iznosila je preko milijardu eura. Ovaj sektor nije podvrgnut potpunim sankcijama zbog njegove kritične važnosti za energetsku sigurnost nekoliko država članica EU.

Za razliku od ruskih, kineske kompanije rade na velikim infrastrukturnim projektima u EU, posebno u oblastima transporta, energetike i tehnologije. U poslednjih nekoliko godina, kineske investicije su znatno porasle, što je dio šireg ekonomskog i geopolitičkog nastojanja Kine da poveća svoj uticaj kroz inicijativu “Pojas i put”.

Filipović: Zašto ne kod nas ako može u Evropi

Oleg Filipović tvrdi da mi treba da vodimo politiku koja prati Evropsku uniju, ali koja će i Crnoj Gori donijeti korist, a ne štetu.

– Kapital se probija i dan-danas funkcioniše i u zemljama Evropske unije. Možda to nije otvoreno, već funkcioniše indirektno kroz različite zemlje, ali uključujući i zemlje Evropske unije. Taj se kapital pokriva različitim kompanijama, različitim ugovorima, stvaranjem nekih partnerstava itd. Zato ne treba da brinemo zbog eventualnih reakcija na eventualno sklapanje novih ugovora sa kineskim kompanijama. Jednostavno i, nažalost, mi smo, izgleda, u ovom trenutku jedino tim kompanijama interesantni. I na kraju, zašto ne bi te kompanije radile kod nas ako mogu da rade u Evropi – naglasio je Filipović.

Neki od najvećih kineskih projekata u EU uključuju grčku luku Pirej, gdje je jedna kineska kompanija preuzela većinski udio toj kompaniji, koja je sada jedna od najprometnijih luka na Mediteranu.

Tu su željezničke veze Mađarska–Srbija, gdje kineske kompanije učestvuju u modernizaciji željezničke pruge između Budimpešte i Beograda. Jedan od najvećih poduhvata su auto-putevi i mostovi u Hrvatskoj. Izgrađen je Pelješki most, koji povezuje jug Hrvatske sa ostatkom zemlje, a finansiran je dijelom sredstvima Evropske unije.

Kineske kompanije su takođe prisutne u energetskom sektoru u Italiji. Na primjer, kineska kompanija kupila je udio u italijanskoj elektroenergetskoj kompaniji, koja upravlja ključnom infrastrukturom u elektroenergetskom sektoru.

Kineske kompanije, kao što su Huavej ZTE, takođe igraju ključnu ulogu u izgradnji 5G mreža u nekim evropskim zemljama, iako se to suočava sa političkim i bezbejdnosnim preprekama. Mnoge zemlje EU su oprezne u vezi sa korišćenjem kineske tehnologije u kritičnoj infrastrukturi zbog zabrinutosti za nacionalnu bezbjednost.

Dan

Provjerite slična mjesta

Završeno spektakularno četvrto izdanje Podgorica Millennium Run: Pobjednici maratona Bogdan Semenovych i Tunde Szabo

Četvrto izdanje Podgorica Millennium Run završeno je danas, a glavni grad i ove godine bio …