Biznis CG Portal o biznisu, politici i inovacijama u Crnoj Gori
Povezani članci
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmjena Crne Gore u prošloj godini, prema preliminarnim podacima Monstata, iznosila je 4,48 milijardi eura, što je 5,9 odsto više u odnosu na 2022. Izvezena roba bila je vrijedna 674,3 miliona, što je za 3,7 odsto, ili 26 miliona, manje nego 2022. godine, dok je uvoz iznosio 3,807 milijardi eura i veći je za 7,7 odsto, ili 274 miliona eura, u odnosu na 2022. godinu.
– Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 17,7 odsto i manja je u odnosu na uporedni period, kada je iznosila 19,8 odsto – saopštili su iz Monstata.
Najveći uticaj na rast uvoza, 274 miliona eura, imali su hrana i mašine i transportni uređaji. Uvoz hrane i živih životinja u 2023. godini iznosio je 744,5 miliona eura, što je uvećanje od 108 miliona, ili 17 odsto.
Uvoz mesa i prerade mesa uvećan je za 32 miliona, ili za 22,8 odsto, i iznosio je 172,6 miliona eura. Uvoz povrća i voća iznosio je skoro 113 miliona, što je uvećanje od skoro 23 miliona u odnosu na 2022. godinu.
Kada je u pitanju uvoz pića, on je iznosio 115,4 miliona, što je uvećanje od 25 miliona za godinu dana.
Najveći pad uvoza zabilježen je kod mineralnih goriva i maziva, čak 223 miliona eura, ili 36,2 odsto, dok je pad uvoza električne energije u procentima iznosio 72,1 odsto, što je 150 miliona eura. Lani je uvezeno 58,45 miliona električne energije, a u 2022. godini skoro 210 miliona.
Pad izvoza zabilježen je i kod obojenih metala, i to za 47,3 odsto. Lani je uvoz obojenih metala, u šta spada aluminijum, iznosio 74,6 miliona.
Uvoz hemijskih proizvoda iznosio je 421,6 miliona, što je uvećanje od 75 miliona. U toj kategoriji najveći rast uvoza zabilježen je kod medicinskih i farmaceutskih proizvoda, u iznosu od 50 miliona. Lani su uvezeni medicinski i farmaceutski proizvodi vrijedni 191,5 miliona.
Srbija najveći partner
Najveći spoljnotrgovinski partneri u izvozu bili su Srbija sa 190,8 miliona eura, Bosna i Hercegovina sa 75,5 miliona eura i Slovenija sa 73,5 miliona.
Najveći spoljnotrgovinski partneri u uvozu bili su Srbija, sa 661,7 miliona eura, Kina, sa 424,7 miliona eura, i Njemačka, sa 368,2 miliona eura.
Spoljnotrgovinska robna razmjena bila je najveća sa potpisnicama Centralnoevropskog sporazuma o zoni slobodne razmjene (CEFTA) i sa Evropskom unijom (EU).
Uvezene mašine i transportni uređaji vrijedni su 885 miliona, što je rast od skoro 25 odsto, ili 175 miliona. Najveći uticaj na rast u ovoj kategoriji imao je uvoz drumskih vozila, koji je lani bio veći za 100 miliona u odnosu na 2022. godinu. Uvoz drumskih vozila je u 2023. godini iznosio 330 miliona.
Lani je zabilježen i rast uvoza odjeće, za 19 miliona, i obuće, za 12 miliona.
Kada je u pitanju izvoz, koji je smanjen za 26 miliona, tu glavni uzrok treba tražiti u aluminijumu. Izvoz obojenih metala pao je za 104 miliona i iznosio je “samo” 67,4 miliona eura.
DAN
