Biznis CG Portal o biznisu, politici i inovacijama u Crnoj Gori
Povezani članci
Na društvenim mrežama u grupi za izdavanje stanova u Beogradu pojavila se garsonjera sa starim namještajem od 35 kvadrata u beogradskom naselju Mirijevo III. Lavinu komentara pokrenuo je opis da je u pitanju luks nekretnina u luksuznom djelu grada uz kiriju od 450 eira i depozit, a neophodna je i potvrda o stalnom zaposlenju.
Zakon o radu ne predviđa ovu proceduru, podvukla je Aleksandra Mihajlović, koja vodi specijalizovani sajt za oglašavanje nekretnina, gostujući u emisiji 150 minuta,
“Zakon o radu ne predviđa takvu proceduru, ali mi smo svi svjesni da i banke i lizing kuće vrlo često traže takve potvrde da porvere finansijsku stabilnost svojih klijenata. Dakle, stanodavac ima pravo da traži takvu vrstu potvrde, ali isključivo uz odobrenje osobe za koju traže takve informacije. To se zaista ne dešava toliko često”, kazala je Mihajlovićeva na pitanje da li stanodavac uopšte ima pravo da traži ovu potvrdu.
Stanodavci to rade zato što se često dešava da stanari ne plaćaju redovno kiriju ili da prosto odu i ne izmire svoje dugove, objasnila je.
Zaključila je da ovo nije dovoljno realna praksa u Srbiji.
Posavetovala je da oglasi za stanove treba da se traže na specijalizovanim sajtovima – da se biraju provereni sajtovi.
Kako bi prepoznali da li je oglas za stan realan, jedna od prvih stvari koja treba da se proveri je cena – kako se cena kreće u odnosu na prosek. Zatim je potrebno tu nekretninu i lično posetiti i ustanoviti da li se opis oglasa poklapa sa realnim stanjem.
“Nije obavezno da svako stavi fotografiju na oglas. Postoje obavezna polja koja moraju da se popune i neka opciona, ali mi savetujemo da se uvek stavi makar jedna fotografija”, kazala je Mihajlovićeva.
Razlozi zbog kojih stanodavci nekad ne postave fotografije su razni. Neko ne želi da postavi fotografiju jer se plaši da će možda da privuče neka “sumnjiva lica”. Takođe, stariji građanji nisu uvek dovoljno digitalno pismeni i ne snalaze se u fotografisanju svojih nekretnina. Retko se dešava da stanodavci namerno ne postave slike stana, objasnila je.
Istakla je da su stanovi koji sadrže “previše luksuzne fotografije” i koji pretjeruju u opisivanju kvaliteta stana čak sumnjiviji od onih koji ne sadrže fotografije.
“Kada građani gledaju i traže stanove, osim što treba da pronađu odgovarajući sajt, potrebno je da pogledaju sve podatke. Da u krajnjem slučaju uporede cene sa nekim drugim nekretninama u istoj oblasti, da pogledaju fotografije. Ako nisu sigurni – imaju pravo da traže dodatne fotografije. I da obavezno pogledaju nekretninu pre nego što se odluče”, zaključila je Mihajlovićeva naglasivši da nikad ništa ne treba da se plaća unaprijed.
B92
