Fajnenšel tajms: Njemačka odbacuje plan EU da konfiskuje rusku imovinu

Njemačka se usprotivila planovima Brisela da izvrši raciju na zamrznutu imovinu ruske centralne banke kako bi obnovila Ukrajinu, upozoravajući da bi ishitrene akcije mogle predstavljati “pravne ili finansijske rizike”.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, Evropska komisija radi na planu koji bi mogao da prikupi milijarde eura zahtijevajući od finansijskih institucija koje drže imobilisanu rusku imovinu da predaju dio profita i iskoriste ih za obnovu Ukrajine.
Ali nakon zabrinutosti koju je izrazila Evropska centralna banka, Berlin i druge prestonice pozvali su na dalje „razmišljanje o ovim idejama“. Visoki zvaničnici njemačke vlade rekli su da “sumnjaju” da će plan dobiti dovoljnu podršku jer su pravni rizici previsoki.

Portparol ministarstva spoljnih poslova rekao je da će Moskva „morati da plati štetu koju je nanijela Ukrajini“ i insistirao da Njemačka čini „sve što može po zakonu“ da pronađe i zamrzne imovinu ruskih pojedinaca i kompanija pod sankcijama, ali je ideja da ruska sredstva budu korišćena za obnovu Ukrajine pokrenula „teška finansijska i pravna pitanja“.

Jedan njemački zvaničnik, je rekao da bi, ako bi EU uzela novac od ruske centralne banke, to predstavljalo presedan za druge zemlje, poput Poljske, koja bi podnijela tužbe Berlinu za štete nastale tokom Drugog svjetskog rata.

Marko Bušman, Njemački ministar pravde, proučio je predloge EU za zapljenu imovine ruske centralne banke i zaključio da oni “nisu pravno valjani”.

Inače, Ministarstvo unutrašnjih poslova Crne Gore (MUP) saopštilo je da je zamrznula 44 nekretnine 34 ruska državljana kojima su prethodno uvedene sankcije.

U saopštenju, iz MUP-a navode da su na “liniji stoprocentne usaglašenosti Crne Gore sa vanjskom i bezbjednosnom politikom Evropske unije” danas napravili “prvi korak”.

-Za 44 nekretnine Uprava za katastar i državnu imovinu donijela je odgovarajuća rješenja kojima je ograničeno raspolaganje imovinom u Crnoj Gori ovim licima – navodi se u saopštenju.

Zaključuju da Crna Gora odlučno ispunjava obaveze preuzete usvajanjem Odluka o uvođenju međunarodnih restriktivnih mjera i da „samo desetak dana nakon susreta sa šefom Jedinice za Crnu Goru i Srbiju u Generalnom Direktoratu Evropske Komisije za susjedstvo i politiku proširenja Majklom Milerom i šeficom Delegacije Evropske unije u Crnoj Gori Oanom Kristinom Popom, kojima smo čvrsto stavili do znanja da će naše institucija ostvariti značajne rezultate na ovom polju, to i pokazujemo.”

Na drugoj strani, prema materijalu, zvaničnici EU su odustali od ideje o potpunoj konfiskaciji imovine i umjesto toga traže načine da naplate dio prihoda za Kijev. Jedna od opcija je da se obavežu depozitari hartija od vrednosti da daju nepredviđene doprinose iz dobiti ostvarene reinvestiranjem prihoda od imobilisane ruske imovine.

Kijev vjeruje da EU može da prikupi tri milijarde eura godišnje iz sredstava ruske centralne banke. Ukrajina takođe razmatra alternativnu šemu po kojoj bi komisija mogla da koristi zaplijenjenu rusku imovinu kao kolateral uz koju bi se mogla zadužiti za investicije u cilju generisanja profita koji bi bio namijenjen Kijevu.

Nakon ruske invazije na Ukrajinu, Velika Britanija je zamrznula preko 18 milijardi funti imovine i planira da zadrži sankcije dok Ukrajina ne dobije kompenzaciju od zemlje agresora.

U Belgiji su najavili da će svu kamatu dobijenu od zamrznute ruske imovine poslati na restauraciju Ukrajine. Prema procjenama zemlje, ovaj iznos bi mogao da bude najmanje 625 miliona eura.

Istovremeno, Evropska centralna banka je upozorila rukovodstvo EU na konfiskaciju zamrznute ruske imovine.

21. juna 2023. objavljeno je da je Evropska unija zaključila da ne može legalno u potpunosti da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu da bi pomogla Ukrajini. Umesto toga, odlučio je da se fokusira na privremeno korišćenje ove imovine.

DAN

Provjerite slična mjesta

Linija Budva – Dubrovnik od 29. juna

Vlada Crne Gore je na današnjoj sjednici odluku kojom je definisano da Luka Budva dobija …