U avgustu manja kupovna moć nego u januaru, inflacija 15 odsto

osječna zarada bez poreza i doprinosa u Crnoj Gori od 718 eura, koliko je iznosila u avgustu, je realno niža 5,7 odsto u odnosu na januar ove godine, saopšteno je iz Centra za ekonomske i evropske studije (CEES).

-To znači da je crnogorski građanin za 718 eura zarade iz avgusta mogao da kupi manje robe i usluga nego za 686 eura, koliko je zarada prosječno iznosila u januaru – naveli su iz CEES-a.

Razlog je, kako je saopšteno, veoma visoka stopa inflacije od čak 15 odsto, koja je mnogo veća nego u eurozoni.

-Ona je uzrokovana faktorima sa međunarodnog tržišta, kao i neadekvatnim mjerama fiskalne politike u zemlji. Uz činjenicu da je rast penzija bio vrlo ograničen, prosječna penzija u avgustu je u Crnoj Gori takođe realno smanjena, oko 1,4 odsto, u odnosu na početak ove godine – navodi se u saopštenju.

To su neki od nalaza iz CEES-ovog Pregleda ekonomskih indikatora za prvu polovinu ove godine sa procjenom za godinu u cjelini.

Iz CEES-a su kazali da je realni rast bruto domaćeg proizvoda (BDP), na osnovu zvaničnih podataka, u prvoj polovini ove godine iznosio 10,3 odsto. Pored lične potrošnje, na njega je najviše uticala značajna promjena u zalihama i izvoz robe i usluga.

-Zvanični podaci pokazuju da su investicije stagnirale, te da u prvoj polovini godine nijesu doprinijele rastu BDP-a. To ukazuje na nedostatak aktivnih investicionih projekata, što potvrđuje i struktura budžeta države u kojoj dominira tekuća, neproduktivna, a ne investiciona potrošnja – ističe se u saopštenju.

Analizom kretanja ključnih komponenti potrošnje, procjena CEES-a je da će realni rast BDP-a u ovoj godini biti između 5,4 i 6,5 odsto, uz uslov da ne bude jakih eksternih šokova.

Ostvarenje ove procjene BDP u Crnoj Gori u ovoj godini doprinijelo bi vraćanju ekonomije na pretpandemijski nivo.

Iz CEES-a su naveli da će na ekonomski rast i inflaciju u ovoj godini značajno uticati i mjere fiskalne politike.

-Projekcija da će deficit budžeta, nakon rebalansa, iznositi preko osam odsto BDP u ovoj godini, zajedno sa pogoršanom projekcijom srednjoročnog fiskalnog okvira, veoma zabrinjava. To zapravo ukazuje da javne finansije ne mogu opstati u narednoj godini, bez mjera konsolidacije – rekli su iz CEES-a.

Zato, kako su poručili, imajući u vidu ugroženu fiskalnu stabilnost države i veoma nepovoljne uslove mogućeg zaduženja na međunarodnom tržištu, Vlada umjesto što povećava tekuću potrošnju, treba hitno da predloži paket mjera za budžetske uštede.

-Svako dalje odlaganje mjera ka smanjenju ogromnog deficita budžeta, povećava rizik njegovog finansiranja i obavljanja osnovnih funkcija države u narednoj godini – zaključuje se u saopštenju.

Pobjeda

Provjerite slična mjesta

RADONJIĆ: Sudu nije predata optužnica protiv Injac

Optužnica protiv bivše ministarke odbrane Olivere Injac nije predata Višem sudu, već je postupak pred …