evropasad

Pokret Evropa sad!: Rebalans uslovljen pumpanjem rashoda, a ne programom Evropa sad!



U posljednjih nekoliko mjeseci od strane političkih subjekata i članova 43. Vlade čuli smo veliki broj neosnovanih optužbi na račun programa Evropa sad! koji se već deveti mjesec uspješno sprovodi na dobrobit zaposlenih, poslodavaca i države. Usvajanjem današenjeg predloga rebalansa i iznošenjem neistina kako je implementacija Programa glavni razlog za korekciju budžetskih planova, ovim putem želimo javnost da informišemo šta sve ima veze sa Programom Evropa sad! a šta ne:

  • Prihodi za 8 mjeseci ove godine su iznad plana za preko 130 mil.€, prema podacima Uprave prihoda i carina. I pored toga Ministarstvo finansija je predložilo, a Vlada usvojila rebalans budžeta, kojim su planirani ukupni prihodi budžeta na nivou od 3,0 mil.€ ispod prvobitnog plana. Dakle, plan je da u narednim mjesecima prihodi budu značajno niži čak i u odnosu na 2018. godinu, uprkos velikom ekonomskom rastu u avgustu, koje će se odraziti na naplatu u septembru i oktobru.
  • Napominjemo da su prihodi preko 130 mil.€ iznad plana, iako je smanjeno poresko opterećenje rada za preko 50% i akcize za 50%. Tome u prilog govori i činjenica da je Evropa sad! podstakla ekonomsku aktivnost, a samim tim i povećala naplatu indirektnih poreza.
  • Ministar finansija se poziva na Zakone koji utiču na prihodnu stranu. Ti zakoni su spremni, a neki su čak u skupštinskoj proceduri bili kada je izabrana 43. Vlada. Međutim, ni nova Vlada ni poslanici nisu žurili sa usvajanjima, iako bi dodatno ojačali prihodnu stranu, koja je već na rekordno visokom nivou. Sve što je urađeno u resoru finansija na prihodnoj strani je bilo preuzeto od prethodne Vlade, a to je: smanjenja akciza na gorivo i smanjenje PDV-a na osnovne životne namirnice. Sa druge strane, pomoć pri smanjenju prihoda budžeta mu je stigla i od bivših kolega poslanika, koji su izmjenama Zakona o finanisranju lokalne samouprave, samo Glavnom gradu dodijelili dodatnih 20 mil.€ I TO U IZBORNOJ GODINI.
  • Deficit budžeta za 7 mjeseci ove godine, prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija, je na rekordno niskom nivou od 57 mil.€ ili 1% BPD-a. Izvjesno je da će deficit  biti i ispod 0,5% BDP-a, jer će, prema podacima UPC, prihodi u avgustu biti preko 200 mil.€. Nastavak dobre naplate slijedi u septembru. Zato se sada postavlja pitanje kako i zašto se sa pozitivne nule u septembru planira, za samo tri mjeseca, podizanje deficita na čak 438 mil.€ ili čak 8% BDP-a?
  • Kako je Evropa sad reforma koja se tiče isključivo prihodne strane, a prihodi su u odnosu na prošlu godinu veći za preko 130 mil.€, jasno je da Evropa sad veze nema sa rebalansom budžeta, koji je uslovljen pumpanjem rashodne strane.
  • Kada smo planirali budžet nije bilo ni naznaka da će doći do geo političkih previranja i rata u Ukrajini. Podržavamo, naravno, svaku dodatnu pomoć za penzionere i socijalno ugrožene, ali moramo građanima da objasnimo i ovo (jer neustavna Vlada to zna, ali prećutkuje): Nove obaveze nisu rezultat sprovođenja programa Evropa sad.
  • Ono što je vrlo zanimiljivo pomenuti je da rebalansom nije uzeta nijedna ušteda napravljena u periodu januar-avgust već je samo na planiranu potrošnju dodata nova potrošnja.

     U nastavku navodimo sve dodatne obaveze, a koje nemaju nikakve veze sa Programom Evropa sad!:

  1. Povećanje rashoda za zdravstvo od 38,6 mil.€ koje je rezultat decenijski nagomilanog duga i rada svih prethodnih direktora Fonda za zdravstveno osiguranje;
  2. Povećanje izdataka za PIO od 36,0 mil.€ koje je rezultat najavljenog jednokratnog davanja i rezultat povećanja minimalne penzije na većem nivou od prethodno usvojenog u decembru;
  3. Povećanje izdataka od skoro 30 mil.€ za bruto zarade rezultat je nesistemskog Zakona o zaradama zaposlenih u javnom sektoru, koji su usvojili poslanici, iako je Zakonom bila iskazana dobra namjera. Ovoliki rast rezultat je i planiranog povećanja broja zaposlenih, za koje saglasnosti svakodnevno daje ministar finansija, koji je prethodno i dao saglasnost na sistematiazacije svih ministarstva sa planiranim enormnim povećanjem, umjesto da se radi na racionalizaciji broja zaposlenih u javnom sektoru.  Samo u MUPu je sistematizovano preko 1000 novih zaposlenih;
  4. Povećanje izdataka od 25,0 mil.€ za kupovinu hartija od vrijednosti za bespotrebno ubrizgavanje para u EPCG;
  5. Povećanje se takođe odnosi na naknade za majke sa troje i više djece, kao i na radnike iz rudarsko metalskog sektora u ukupnom iznosu od oko 13,0 mil.€
  6. Ostalo povećanje ukupnih izdataka od preko 50,0 mil.€ rezultat je povećanja kod velikog broja potrošačkih jedinica za nepotrebne i neproduktivne troškove, koje smo mi uspjeli da smanjimo u 2021. godini za preko 200 mil.€. Potrebno je napomenuti da je rebalansom i potrošačka jedinica Služba Predsjednika CG dobila povećanje od preko 500.000 eura.

Uzimajući sve ovo u obzir, jasno je da nijedna nova obaveza od navedenih nema veze sa programom Evropa sad, iako to uporno pojedini ministri pokušavaju predstaviti javnosti. Evropa sad je povećala životni standard građana, rasteretila preduzeća visokih troškova za poreze i doprinose na zarade i doprinijela rekordnoj naplati prihoda budžeta. Dakle, od Evrope sad profitirali su i zaposleni i poslodavci i država.

Provjerite slična mjesta

KONAČNO: Euro počinje da se oporavlja, dolar posustaje

Euro se kreće danas u Aziji blizu najvišeg nivoa od 22. septembra prema dolaru, američka …