Portal javnih nabavki adresa je na kojoj se nalaze podaci o trošenju milijardi eura novca crnogorskih obaveznika, a on je samo jedan u nizu od onih koji su nedostupni javnosti usled hakerskog napada na vladine servere. Kada će portal na kojem se nalaze ugovori o milionskim poslovima, tenderi i milioni stranica dokumentacije opet biti dostupni javnosti, nije poznato, ali u Ministarstvu javne uprave za “Dan” kažu da je sajt koji se tiče javnih nabavki na listi priotitetnih za vraćanje, odnosno njegovu funkcionalnost.
Dan je juče objavio da hakeri traže od države 3, 6 milijardi dolara da bi oslobodili zarobljene podatke.
Radi se na sanaciji zajedno s timovima iz Francuske i SAD. Za pojedine sisteme realizovana su pojedina alternativna rješenja, ali veći dio zavisi od potpune remedijacije same mreže državnih organa tako da moramo pažljivo i postepeno raditi na njihovom stavljanju u funkciju. Napravljena je lista prioriteta, i svakako su javne nabavke jedan od njih – saopšteno je “Danu” iz kabineta ministra Maraša Dukaja.
Državne institucije i preduzeća, njih 661 koji su obavezni da se pridržavaju Zakona o javnim nabavkama, ugovorili su tokom 2021. godine ukupno 332.289.175,19 eura nabavki, od čega su javne nabavke 219.680.113,13 eura i nabavke električne energije i uglja 112.609.062,06 eura. Potrošnja u oblasti nabavki za 2021. godinu predstavlja drastičan pad u odnosu na 2020, kada je u te svrhe potrošeno čak 642.496.990,90 eura. U godinama ranije potrošnja je bila više stotina miliona eura.
Prema riječima Ines Mrdović iz Akcije za socijalnu pravdu, nedostupnost portala javnih nabavki, ali i brojnih drugih sajtova, veoma su loše stvari za državu, jer pokazuju njenu enormnu ranjivost, koja naročito skreće pažnju kod međunarodnih subjekata (ne samo na domaćem planu).
– Ako nijeste u stanju danima da povratite ranije funkcije svog digitalnog sistema, onda jedino što se može zaključiti jeste da je zaštita tog sistema bila na ekstremno staklenim nogama. I onda je tu suštinsko pitanje – čija je to odgovornost? Da li je država Crna Gora plaćala privatnom subjektu da je zaštiti od ovakvih stvari i ako jeste, znači li to da je neko “traljavo” shvatao potrebu snažne zaštite ovako bitne digitalne infrastrukture u zemlji, ili se to država Crna Gora sama “traljavo” brinula o tome? Sramno je da niko nije podnio ostavku zbog ovoga, ali je isto tako sramno što su se javnosti sa najviših državnih adresa slale različite poruke ko može imati veze sa ovim sajber napadom. I kako onda da građani uopšte vjeruju da su njihovi lični podaci ostali zaštićeni – rekla je za “Dan” Mrdović.
Šteta ogromna i svi je trpe
Iz Udruženja poslodavaca kažu da su privatne kompanije iz Crne Gore, ovog puta one koje zapošljavaju stručnjake iz sajber bezbjednost, kao što su to uvijek ranije činila druga crnogorska preduzeća (u dijelu snabdijevanja prehrambenim proizvodima i energentima…), stavila na raspolaganje svoje resurse (znanje i tehnologiju) u cilju predupređivanja dalje štete, saniranja nastalih posledica i podizanja sajber bezbjednosti na viši nivo.
– Ovo nije prvi, a ni poslednji put da se preduzeća koja posluju u Crnoj Gori ponašaju više nego društveno odgovorno u vanrednim situacijama, ali ostaje pitanje da li smo kao društvo – zajednica dovoljno svjesni toga i da li to znamo adekvatno da cijenimo? Ipak, bez obzira na rečeno, želimo da ukažemo da proces saniranja posledica sajber napada i vraćanja sistema u funkcionalno stanje. Sada već predugo traje i prijeti da sam po sebi nanese dodatnu štetu privredi i građanaima zbog njegove nefunkcionalnosti, pa pozivamo nadležne da preduzmu sve što je u njihovoj moći da obezbijede regularne pretpostavke za poslovanje. Isključivanje računara kao mjera može se razumjeti, ali ne i opravdati – kažu u Udruženju.
Što se tiče konkretno samog sajta za javne nabavke, Mrdović kaže da se može pretpostaviti da su naručioci javnih nabavki pomjerali rokove različitih tenderskih radnji zbog novonastalih okolnosti.