Писмо Архиепископа Симеона Митрополиту Михаилу

По благослову Његовог Високопреосвештенства Архиепископа которско – приморског, господина † Симеона, објављујемо у цјелости Његово писмо које је прочитано Митрополиту Михаилу на с́едници Светог Синода Црногорске православне цркве, 17. IV 2023. на Цетињу:

ЦРНОГОРСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА
ЕПИСКОПИЈА КОТОРСКО – ПРИМОРСКА
† С И М Е О Н
Архиепископ которски и приморски
Руководилац Црквеног министарства вањских послова
Црна Гора

Ваше Блаженство,

Овим обраћањем налажем свом которском оцу ђакону да Вама и Синоду стави ово писмо на знање.

Мени, као теологу и епископу немогуће је ићи путем којим сте Ви кренули с том опскурном заједницом „псеудоепископа“. Без нас, епископа и свештенства, у писму које пос́едујем, дали сте митрополиту Серафиму изјаву, у име свештенства, вјерника у Црној Гори и дијаспори, којом сте пристали да приступите овом неприхватљивом Клубу, који је само проузроковао штету православном свијету. Овакав поступак је неканонски и диктаторски и није у складу с каноном у Христовој Цркви.

У овом случају могуће је тражити од Синода да захтијева Ваше повлачење са дужности.

Такође је немогуће да сте Ви као црквени поглавар, без консултације са Синодом, промијенили Црквени Устав и предали га држави. У овом случају Ви сте криви јер сте ишли путем који је не само неканонски него показује и диктаторски приступ. И ова ситуација је такође мени неприхватљива и дајем пуну подршку свештенству које је оваквом ситуацијом лишено свих права.

Услијед ове околности и кршења наших канона, изложили сте се и разрјешењу са дужности.

Данас, 10. априла 2023. обавијештен сам, да брисањем дијелова нашег писма не прихватате уздизање (именовање) оца Тихона и рукопроизвођење новог ипођакона. Обавјештавам Вас да на то немате право, јер по канону, као епархијски епископ которско – приморски, могу вршити рукоположења и именовања по својим замислима, а да Вас за то не питам.

Остало је нејасно да ме је вријеђао предс́едник Црквене општине Цетиње приликом пос́ете Подгорици заједно са Вама, код тамошњег предс́едника Црквене општине у Вашем присуству, а Ви нијесте ништа предузели.

Искреношћу Епископа никшићко – острошког Бориса дознао сам за овај безобразлук и наравно више вјерујем брату у Христу, него лаику Вама веома блиском, који је довео до ове ситуације.

У једном писму сам Вас замолио да исправите неистине у допису којим најављујете 30. годишњи јубилеј обновљене Црногорске православне цркве. До данас нијесам добио никакву информацију тим поводом.

У другом писму замолио сам Вас да схватите моју ситуацију као которско – приморског архиепископа и да прихватите моју оставку. Својом одласком остао бих са Црквом упркос оставци са дужности и не бих јој наштетио.

Међутим, морам своју ситуацијуу која се тиче Цркве на основу овог писма наново преиспитати, јер тренутно ми није могуће, са својом савјешћу, да се помирим са постојећим стањем.

Молим за разумијевање да ћу одбити личне телефонске позиве док се околности не разјасне и могу бити доступан само писаним путем.

У Бечу,